1Solomonu. O, Bože, propise svoje caru podaj i pravednost svoju sinu carevome!
2Nek narodu tvome on pravedno sudi i siromasima prema propisima.
3Neka gore narodu mir donesu i brda pravednost.
4On će siromasima da sudi, deci ubogih pobedu daće i skršiće tlačitelja.
5Bojaće te se ljudi dok je sunca i meseca, od roda do roda.
6Spustiće se kao kiša na košenu travu i poput pljuskova natapaće zemlju.
7U njegovim danima procvetaće pravednik i obilje mira dok meseca bude bilo.
8Vladaće od mora do mora i od reke do krajeva gde zemlja prestaje.
9Kleknuće pred njim pustinjska plemena, protivnici njegovi lizaće prašinu.
10Prineće mu prinos carevi tarsiski i ostrvski; carevi Save i Seve danak će da daju.
11Pokloniće mu se svi carevi, svi narodi služiće mu.
12Jer on će da izbavi ubogog što za pomoć vapi, i siromaha bez pomoći niotkuda.
13Poštedeće slabog i ubogog, živote ubogih spasti.
14Od tlačenja i nasilja život njihov otkupiće, očima njegovim krv njihova dragocena će biti.
15Živ nek bude! Nek mu daju od zlata savskoga; neka stalno za njega se mole, od jutra do sutra blagosiljaju ga.
16Nek pšenicom obiluje zemlja, nek se rod njegov povija na vrhu gora, kao na Livanu; nek procveta narod iz gradova ko trava zemaljska.
17Njegovo ime nek bude doveka, neka traje dokle je i sunca. Nek u njemu svi narodi blagoslove se i blaženim nek ga nazivaju.
18Blagosloven bio Gospod Bog, Bog Izrailja, on jedini čudesa čini.
19I blagosloveno doveka bilo njegovo slavno ime, nek svu zemlju slava mu ispuni. Amin! Amin!
20Dovršiše se molitve Davida, sina Jesejevog.