Bible

1 Posle ovoga, Isus je obišao gradove i sela objavljujući i propovedajući Radosnu vest o Carstvu Božijem. S njim su bila i Dvanaestorica, 2 i neke žene koje su bile izlečene od zlih duhova i bolesti: Marija Magdalena, iz koje je izašlo sedam zlih duhova, 3 Jovana, žena Huze, Irodovog upravitelja dvora, Suzana, i mnoge druge koje su im pomagale od svoje imovine. 4 Narod je i dalje dolazio Isusu iz svakoga grada. Kada se okupilo mnoštvo sveta, Isus im ispriča priču: 5 „Izađe sejač da seje svoje seme. I kako je sejao, neka zrna su pala kraj puta, te ga ljudi izgaze i ptice ga pozobaju. 6 Drugo je palo na kamen. Ono je niklo, ali se osušilo, jer nije imalo vlage. 7 Treće je palo među trnje. Ali trnje je izraslo zajedno sa njim i ugušilo ga. 8 Četvrto je palo na dobru zemlju. Ono je niklo i rodilo stostruko.“ Isus je završio rečima: „Ko ima uši, neka sluša!“ 9 Njegovi učenici su ga pitali za značenje priče. 10 On im reče: „Vama je dano da saznate tajne Carstva Božijeg, a ostalima se govori u pričama, da ’gledajući ne vide i slušajući ne razumeju.’ 11 A evo šta priča znači: seme je Božija reč. 12 Seme koje je palo kraj puta  —  to su oni koji su reč čuli, ali dolazi đavo i odnosi reč iz njihovog srca, da ne bi poverovali i bili spaseni. 13 Seme koje je palo na kamen  —  to su oni koji čim čuju reč, s radošću je primaju. Ali pošto reč nije uhvatila korena u njima, neko vreme veruju, pa kad nastupi čas iskušenja, oni otpadaju. 14 Seme koje je palo među trnje  —  to su oni koji slušaju reč, ali ih brige, bogatstvo i životna zadovoljstva postepeno guše, te ne donose zreo rod. 15 A seme koje je palo na dobro tle  —  to su oni koji slušaju reč i zadržavaju je u dobrom i plemenitom srcu, te postojano donose rod. 16 Niko ne pali svetiljku da bi je pokrio posudom, niti da bi je stavio pod krevet, nego je stavlja na svećnjak da bi oni koji ulaze videli svetlost. 17 Jer nema toga što je tajno, a da se neće otkriti, niti ima čega što je prikriveno, a da se neće saznati i obelodaniti. 18 Zato, pazite kako slušate, jer onaj ko ima, njemu će se dodati, a od onoga koji nema, uzeće se i ono što misli da ima.“ 19 Došli su i Isusova majka i braća da ga vide, ali nisu mogli da dođu do njega od mnogo naroda. 20 Javili su mu: „Tu napolju su tvoja majka i tvoja braća i hoće da te vide.“ 21 Isus im odgovori: „Moja majka i moja braća su oni koji slušaju Božiju reč i izvršuju je.“ 22 Jednog dana je Isus ušao u brodić sa svojim učenicima i rekao im: „Hajdemo na drugu stranu jezera!“ Oni odu. 23 Dok su plovili, Isus zaspa. Podiže se bura na jezeru, tako da se čamac punio vodom, te su bili u opasnosti. 24 Njegovi učenici mu priđu i probude ga, govoreći: „Učitelju, učitelju, propadamo!“ Isus se podiže, pa zapovedi vetru i talasima, te se oni smiriše i nastade tišina. 25 Onda im reče: „Gde vam je vera?“ A oni su, uplašeni i začuđeni, govorili jedan drugom: „Ko je ovaj što zapoveda vetrovima i vodi, te mu se pokoravaju?“ 26 Doplovili su do gedarinske oblasti, koji se nalazi nasuprot Galileji. 27 Kada se iskrcao na suvo, sreo ga je neki čovek iz grada, koji je bio opsednut zlim duhovima. On se dugo nije oblačio i nije živeo u kući, nego po grobovima. 28 Kada je video Isusa, povikao je, pao pred njega, i rekao veoma glasno: „Šta hoćeš od mene, Isuse, Sine najuzvišenijeg Boga? Molim te, nemoj da me mučiš!“ 29 Isus je, naime, zapovedio nečistom duhu da izađe iz čoveka, jer ga je odavno obuzeo. Njega su morali da vezuju lancima i okovima i da ga čuvaju, ali bi on pokidao okove, i zli duh ga je terao na pusta mesta. 30 Isus ga upita: „Kako ti je ime?“ On odgovori: „Legija!“, jer je mnogo zlih duhova ušlo u njega. 31 Oni su preklinjali Isusa da im ne zapovedi da odu u bezdan. 32 A tu u blizini, na jednoj padini, paslo je veliko krdo svinja. Zli duhovi zamole Isusa da im dozvoli da idu u svinje. Isus im je to dozvolio. 33 Tada su zli duhovi izašli iz čoveka, ušli u svinje, pa se krdo sjurilo niz obronak u jezero i podavilo se. 34 Kad su svinjari videli šta se dogodilo, razbežali su i javili to ljudima u gradu i po selima. 35 Ljudi izađu da vide šta se desilo. Kad su došli k Isusu, našli su čoveka koji je bio opsednut zlim duhovima, kako sedi do Isusovih nogu, odeven i pri zdravoj pameti. To ih je uplašilo. 36 Očevici su ispričali drugima kako je Isus iscelio opsednutog. 37 Stanovnici iz čitavog gedarinskog kraja su ga molili da ode, jer su se veoma uplašili. Isus uđe u brodić i vrati se. 38 A čovek, iz koga su izašli zli duhovi, zamolio ga je da ostane sa njim, ali ga je Isus otpremio, rekavši: 39 „Vrati se svojoj kući i ispričaj šta ti je Bog učinio.“ On ode, te je po celom gradu govorio šta mu je Isus učinio. 40 Kada se Isus vratio na drugu obalu jezera, narod ga je srdačno dočekao, jer su ga svi očekivali. 41 Dođe i neki čovek koji se zvao Jair, starešina sinagoge. On kleknu pred Isusa i zamoli ga da dođe u njegov dom. 42 On je, naime, imao ćerku jedinicu od dvanaest godina, koja je bila na samrti. Dok je Isus išao, narod se gurao oko njega. 43 Tu je bila i neka žena koja je dvanaest godina bolovala od krvarenja. Ona je sav svoj imetak potrošila na lekare, ali nijedan nije mogao da je izleči. 44 Ona mu priđe s leđa i dotače rub njegove odeće. Krvarenje odmah prestade. 45 Isus upita: „Ko me je dotakao?“ Kako su svi poricali, Petar odgovori: „Učitelju, to se narod oko tebe gura!“ 46 Ali Isus reče: „Neko me je dotakao, jer sam osetio da je sila izašla iz mene.“ 47 Videvši da nije ostala neprimećena, žena istupi drhteći, te pade ničice pred njega, i reče pred svim narodom zašto ga je dotakla i kako je odmah ozdravila. 48 Isus joj onda reče: „Ćerko, tvoja te je vera iscelila; idi s mirom.“ 49 Dok je on još govorio, neko dođe iz kuće Jaira, starešine sinagoge, i reče Jairu: „Tvoja ćerka je umrla, ne muči više učitelja.“ 50 Isus je to čuo, pa je rekao Jairu: „Ne boj se, samo veruj, i biće isceljena.“ 51 Kada je došao u kuću, nikome nije dozvolio da uđe unutra s njim, osim Petra, Jovana, Jakova i devojčicinih roditelja. 52 Svi su plakali i naricali za njom. Isus reče: „Ne plačite, nije umrla, nego spava.“ 53 Svi su mu se smejali, jer su znali da je umrla. 54 Isus uze njenu ruku i povika: „Devojčice, ustani!“ 55 Njen duh se vrati, te ona odmah ustade, a Isus zapovedi da joj daju nešto da jede. 56 Njeni roditelji su bili zapanjeni, ali im Isus zapovedi da nikom ne govore šta se dogodilo.