Bible

1 Kad je završio svoje besede pred narodom, ode u Kafarnaum. 2 Tamo je jedan rimski kapetan imao nekog slugu koga je veoma cenio. Taj sluga je bio bolestan i na umoru. 3 Kada je čuo za Isusa, poslao je k njemu judejske starešine da ga zamole da dođe i isceli njegovog slugu. 4 Kad su oni došli k njemu, usrdno su ga molili: „On zaslužuje da mu to učiniš, 5 jer voli naš narod i sagradio nam je sinagogu.“ 6 Isus pođe sa njima. Kada je već bio nadomak kuće, kapetan posla prijatelje sa porukom: „Gospode, ne trudi se, jer nisam dostojan da dođeš pod moj krov. 7 Zato nisam smatrao sebe dostojnim da dođem pred tebe. Ali, ti samo reci reč, pa će ozdraviti moj sluga. 8 Ja, naime, imam vojnike koji su mi potčinjeni, pa kad kažem jednom: ’Idi tamo!’, on ode; i drugome: ’Dođi!’, on dođe. I sluzi kad kažem: ’Uradi ovo!’, on uradi.“ 9 Kad je Isus čuo ovo, zadivio se, pa se okrenuo prema narodu koji je išao za njim, i rekao: „Kažem vam da ni među Izrailjcima nisam našao ovakvu veru!“ 10 Kad su se izaslanici vratili kući, našli su slugu zdravog. 11 Isus zatim ode u grad koji se zvao Nain. S njim su išli njegovi učenici i mnogo sveta. 12 Kad je stigao pred gradska vrata, baš tada su iznosili mrtvaca, sina jedinca u majke koja je bila udovica. Sa njom je bilo i mnogo ljudi iz grada. 13 Kad ju je Gospod video, sažalio se na nju i rekao joj: „Ne plači.“ 14 Onda je prišao mrtvačkom sanduku i dotakao ga. Nosioci stadoše. Tada Isus reče: „Mladiću, tebi govorim, ustani!“ 15 Mrtvac ustane i počne da govori. Isus ga predade njegovoj majci. 16 Strah je obuzeo sve prisutne, te su dali hvalu Bogu, govoreći: „Veliki prorok se pojavio među nama!“ i: „Bog je pohodio svoj narod!“ 17 Glas o ovome što je Isus učinio raširio se po celoj Judeji i okolnim krajevima. 18 Jovana su njegovi učenici obavestili o svemu ovome. Tada Jovan pozva dvojicu svojih učenika 19 i posla ih Gospodu, da ga pitaju: „Jesi li ti onaj koji treba da dođe ili da čekamo drugoga?“ 20 Došavši k Isusu, rekoše: „Jovan Krstitelj nas je poslao tebi, i pita: ’Jesi li ti onaj koji treba da dođe ili da čekamo drugoga?’“ 21 Isus je baš tada izlečio mnoge od bolesti, muka i zlih duhova, i vratio vid mnogim slepima. 22 Onda im je odgovorio: „Idite i javite Jovanu šta ste videli i čuli: slepi gledaju, hromi hodaju, gubavi se čiste, gluvi čuju, mrtvi se vraćaju u život, siromašnima se propoveda Radosna vest. 23 Blažen je onaj ko se ne pokoleba zbog mene.“ 24 Kad su Jovanovi glasnici otišli, Isus je počeo da govori narodu o Jovanu: „Zašto ste izašli u pustinju? Da vidite kako vetar ljulja trsku? 25 Šta ste, dakle, izašli da vidite? Čoveka obučenog u raskošnu odeću? Evo, ti koji nose skupocenu odeću, žive u raskoši na kraljevskim dvorovima. 26 Prema tome, šta ste očekivali da vidite? Proroka? Da, kažem vam, on je i više nego prorok. 27 To je onaj o kome je pisano: ’Evo, šaljem poslanika svoga ispred tvoga lica, koji će ti put pripraviti.’ 28 Kažem vam da među ljudima rođenima od žena nije niko slavniji od Jovana, ali i najneznatniji među narodom Carstva Božijeg, slavniji je od njega.“ 29 Svi ljudi i poreznici koji su slušali Isusa prihvatili su zahteve Božije pravednosti, time što su dali da ih Jovan krsti. 30 Ali fariseji i znalci Svetog pisma odbaciše što je Bog naumio za njih, i nisu dali da ih Jovan krsti. 31 Isus nastavi: „S kim ću uporediti ljude ovog naraštaja? Kome li su slični? 32 Oni su slični deci koja sede na trgu i dovikuju jedna drugoj: ’Svirali smo vam, a vi niste igrali, jadikovali smo, a vi niste plakali!’ 33 Došao je, naime, Jovan Krstitelj, koji posti i ne pije vino, a vi kažete: ’Opsednut je zlim duhom.’ 34 Došao je Sin Čovečiji, koji jede i pije, a vi kažete: ’Gledaj izjelice i pijanice, prijatelja poreznika i grešnika!’ 35 Ipak, mudrost dokazuju svi oni koji je prihvataju.“ 36 Jednom prilikom neki farisej zamoli Isusa da obeduje sa njim. Isus je došao u kuću i zauzeo mesto za stolom. 37 A neka žena, poznata u gradu po svojoj grešnosti, sazna da je Isus u farisejevoj kući. Ona donese posudu od alabastra s mirisnim uljem, 38 pa se plačući saže do Isusovih nogu. Suzama je kvasila njegove noge i onda ih kosom brisala. Ljubila je njegova stopala i mazala ih mirisnim uljem. 39 A farisej koji ga je pozvao, kada je to video, reče u sebi: „Da je on prorok, znao bi da je žena što ga se dotiče grešnica.“ 40 Isus mu se obrati: „Simone, hoću da ti kažem nešto.“ „Kaži, učitelju“  —  odgovori on. Isus reče: 41 „Dva čoveka su dugovala istom zajmodavcu. Jedan je dugovao pet stotina srebrnjaka, a drugi pedeset. 42 Pošto nisu imali da vrate, zajmodavac im obojici otpiše dug. Koji će ga, dakle, od njih više voleti?“ 43 Simon odgovori: „Rekao bih, onaj kome je otpisao veći dug.“ Isus mu reče: „Dobro si prosudio.“ 44 Onda se okrenuo prema ženi i rekao Simonu: „Vidiš li ovu ženu? Kada sam došao u tvoju kuću, ti mi nisi dao vode da operem noge, a ona je suzama nakvasila moje noge i svojom kosom ih obrisala. 45 Nisi me pozdravio poljupcem; a ona, otkako sam došao, ne prestaje da mi ljubi noge. 46 Ni glavu mi nisi namazao uljem, a ona je mirisnim uljem namazala moje noge. 47 Zato ti kažem: ona je pokazala mnogo ljubavi zato što su joj oprošteni mnogi gresi. A kome je malo oprošteno, taj malo voli.“ 48 A ženi reče: „Opraštam ti grehe.“ 49 Oni koji su bili okupljeni za stolom, počeše da govore u sebi: „Ko je ovaj da oprašta grehe?“ 50 Isus reče ženi: „Spasla te je tvoja vera. Idi s mirom.“