Bible

1 Isus sazva Dvanaestoricu i dade im silu i vlast nad svim zlim duhovima i da isceljuju bolesti. 2 Poslao ih je da navešćuju Carstvo Božije i da leče. 3 Isus im reče: „Ne nosite ništa sa sobom na put: ni štap, ni vreću, ni hleb, ni novac, niti treba da imate dva para odeće. 4 U koju kuću uđete, u njoj i ostanite, sve dok ne odete iz tog mesta. 5 A ako vas ljudi ne prime, izađete iz tog grada, otresite prašinu sa svojih nogu. To će biti dokaz protiv njih.“ 6 Oni su zatim otišli, pa su propovedali Radosnu vest po selima i lečili posvuda. 7 Kad je Irod četverovlasnik čuo o svemu što se događa, bio je potpuno zbunjen, jer su neki govorili da je to Jovan Krstitelj ustao iz mrtvih. 8 Drugi su, opet, govorili da se to prorok Ilija pojavio, a treći da se neki od drevnih proroka vratio u život. 9 Irod je na to rekao: „Jovanu sam ja odrubio glavu; ali ko je taj o kome čujem takve stvari?“ I nastojao je da vidi Isusa. 10 Kad su se apostoli vratili, ispričali su Isusu kakve su stvari učinili. Isus ih je onda poveo i povukao se u osamu prema gradu po imenu Vitsaida. 11 Međutim, narod je to saznao, pa je krenuo za njim. Isus ih je prihvatio i govorio im o Carstvu Božijem i izlečio one kojima je bilo potrebno izlečenje. 12 Kada je dan bio na izmaku, prišla su mu Dvanaestorica i rekla mu: „Otpravi narod, da bi mogli da odu do obližnjih sela i zaseoka da nađu prenoćište i hranu, jer smo ovde na pustom mestu.“ 13 Isus im reče: „Dajte im vi da jedu.“ Oni odgovore: „Mi imamo samo pet hlebova i dve ribe. Da odemo da kupimo hranu za sav ovaj narod?“ 14 (Bilo je oko pet hiljada muškaraca.) Onda Isus reče svojim učenicima: „Svrstajte narod u grupe od po pedeset, pa neka posedaju.“ 15 Oni tako učiniše, te svi posedaše. 16 Isus je uzeo pet hlebova i dve ribe, pogledao prema nebu i izrekao blagoslov. Potom je razlomio hleb i davao učenicima da iznesu pred narod. 17 Svi su jeli i nasitili se, a učenici su pokupili još dvanaest kotarica preostalog hleba. 18 Jednom prilikom, kada se Isus sâm molio, sa njime su bili i njegovi učenici. Pitao ih je: „Šta se u narodu govori: ko sam ja?“ 19 Oni odgovoriše: „Jedni kažu da si Jovan Krstitelj, drugi da si Ilija, a treći da je to neki od proroka iz prošlosti ustao iz mrtvih.“ 20 Isus ih upita: „A šta vi kažete: ko sam ja?“ Petar odgovori: „ Ti si Hristos Božiji.“ 21 Isus im strogo zapovedi da to nikome ne govore. 22 Još im je rekao: „Sin Čovečiji mora mnogo da propati. Njega će odbaciti starešine, vodeći sveštenici i znalci Svetog pisma. Biće ubijen, ali će uskrsnuti trećeg dana.“ 23 Onda je svima rekao: „Ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne sebe samog i neka uzme svoj krst svakoga dana, pa neka me sledi. 24 Jer, ko hoće da spase svoj život, izgubiće ga, a ko radi mene izgubi svoj život, taj će ga spasti. 25 Šta vredi čoveku da zadobije i sav svet, a samoga sebe izgubi ili sebi naudi? 26 A ko se zastidi mene i mojih reči, i Sin Čovečiji će se postideti njega kada bude došao u svojoj slavi, i u slavi svoga Oca i sa svetim anđelima. 27 Zaista vam kažem: među onima koji stoje ovde ima nekih koji neće iskusiti smrt dok ne vide Carstvo Božije.“ 28 A oko osam dana nakon što je rekao ovo, poveo je Petra, Jovana i Jakova i popeo se na goru da se moli. 29 Dok se molio, njegovo lice se izmenilo, a njegova odeća postala bela i sjajna. 30 Uto se pojaviše dva čoveka, pa su razgovarali sa njim. To su bili Mojsije i Ilija, 31 koji su se ukazali u nebeskoj slavi. Govorili su o Isusovoj smrti, koju je trebalo da podnese u Jerusalimu. 32 Ali, Petra i njegove prijatelje savlada san. Kad su se probudili, ugledali su Isusa u njegovoj slavi i dva čoveka kako stoje sa njim. 33 Kada su oni odlazili od njega, Petar reče: „Učitelju, dobro je da smo ovde! Da načinimo tri senice: jednu tebi, jednu Mojsiju i jednu Iliji.“ On, naime, nije znao šta govori. 34 Dok je Petar još govorio, dođe oblak i zakloni ih. Učenici su bili uplašeni kad ih je oblak natkrio. 35 Tada dođe glas iz oblaka, govoreći: „Ovo je moj izabrani Sin. Njega slušajte!“ 36 Kada je glas utihnuo, Isus je ponovo bio sâm. A učenici su ćutali i tih dana nikome nisu javljali ništa od onoga što su videli. 37 Sledećeg dana, kada su sišli sa gore, mnogo sveta mu je krenulo u susret. 38 Jedan čovek iz naroda povika: „Učitelju, obazri se na moga sina; to mi je jedinac. 39 Evo, spopada ga zao duh, te odjednom viče, trese ga i detetu pena pođe na usta. Ne pušta ga dok ga ne iscrpi. 40 Molio sam tvoje učenike da ga izgnaju, ali oni nisu mogli.“ 41 Isus odgovori: „O, neverni i izopačeni rode, dokle ću još biti sa vama i podnositi vas? Dovedi svoga sina ovamo!“ 42 Dok je dečak dolazio, zli duh ga obori na zemlju tresući ga. Isus zapovedi nečistom duhu, isceli dečaka i predade ga njegovom ocu. 43 Svi su bili zadivljeni Božijim veličanstvom. Dok su se svi još divili svemu što je učinio, Isus reče svojim učenicima: 44 „Dobro slušajte što vam kažem: Sin Čovečiji će biti predat ljudima u ruke.“ 45 No, oni nisu razumeli te reči, jer je bilo sakriveno od njih, te nisu mogli da shvate, a bojali su se da ga pitaju o tome. 46 Među učenicima se povede rasprava o tome ko je najveći među njima. 47 No Isus, znajući o čemu oni razmišljaju u sebi, uze jedno dete, postavi ga pored sebe, 48 pa im reče: „Ko prihvata ovo dete u moje ime, mene prihvata, a ko mene prihvata, prihvata onoga koji me je poslao. Ko je najmanji među vama, taj je najveći.“ 49 Jovan mu reče: „Učitelju, videli smo jednog čoveka kako u tvoje ime isteruje zle duhove. Mi smo mu to zabranili, zato što ne ide sa nama.“ 50 Isus mu reče: „Nemojte mu braniti, jer ko nije protiv vas, za vas je.“ 51 Kada je došlo vreme da bude uznet na nebo, Isus odluči da ode u Jerusalim. 52 Zato je poslao glasnike pred sobom. Oni odu i dođu u jedno samarjansko selo da pripreme što mu je potrebno. 53 Međutim, meštani ga nisu primili, zato što je išao u Jerusalim. 54 Kada su učenici Jakov i Jovan videli ovo, rekli su: „Gospode, hoćeš li da kažemo da oganj siđe sa neba i uništi ih?“ 55 Isus se okrenu, pa ih prekori zbog toga: „Ne znate kakvog ste duha! 56 Sin Čovečiji nije došao da uništi ljudske duše, nego da ih spase.“ Zatim su otišli u drugo selo. 57 Idući putem, neko reče Isusu: „Slediću te kud god ti budeš pošao!“ 58 Isus mu odgovori: „Lisice imaju jazbine, ptice gnezda, a Sin Čovečiji nema gde da nasloni glavu.“ 59 Zatim je rekao jednom drugom: „Pođi za mnom.“ No, on reče: „Gospode, dozvoli mi prvo da odem i sahranim oca.“ 60 „Pusti neka mrtvi sahranjuju svoje mrtve  —  reče mu Isus   —  a ti idi i objavljuj Carstvo Božije.“ 61 Treći reče: „Gospode, ja ću te slediti, ali mi dozvoli da se najpre pozdravim sa svojim ukućanima.“ 62 A Isus mu reče: „Niko ko se primi pluga, pa se okreće natrag, nije prikladan za Carstvo Božije.“