1Isus je ušao u Jerihon i prolazio gradom.
2Tu je živeo neki čovek po imenu Zakhej. On je bio glavar poreznički i uz to veoma bogat.
3Trudio se da vidi ko je Isus, ali nije mogao od naroda, jer je bio nizak rastom.
4On zato potrči napred i popne se na divlju smokvu da ga vidi, jer je trebalo da Isus prođe tim putem.
5Kad je Isus došao do tog mesta, pogledao je gore i rekao mu: „Zakheju, brzo siđi! Danas treba da ostanem u tvojoj kući.“
6Zakhej brzo siđe, pa ga radosno primi k sebi.
7Svi koji su to videli, počeli su da negoduju: „Došao je u goste jednom grešniku!“
8No, Zakhej ustade i reče Gospodu: „Evo, Gospode, polovinu svoje imovine poklanjam siromasima. A ako sam nekoga u čemu prevario, vratiću četverostruko.“
9Isus reče: „Danas je došlo spasenje ovoj kući, jer je i ovaj čovek potomak Avrâmov.
10Naime, Sin Čovečiji je došao da traži i spase izgubljene.“
11Onima koji su slušali ovo, Isus je ispričao još jednu priču. Bio je, naime, blizu Jerusalima i narod je mislio da će se Carstvo Božije pojaviti odmah.
12Isus reče: „Neki čovek plemićkog porekla otputuje u daleku zemlju da primi u nasledstvo carstvo i da se vrati.
13Pozvao je svojih deset slugu, dao im deset zlatnika, i rekao im: ’Trgujte dok se ne vratim.’
14Ali njegovi sugrađani su ga mrzeli, pa su za njim poslali izaslanike da poruče: ’Nećemo da taj čovek vlada nad nama!’
15Kad je primio u nasledstvo carstvo, čovek se vratio. Odmah je poslao po one sluge kojima je dao novac, da vidi šta je koji zaradio.
16Prvi dođe i reče: ’Gospodaru, tvoj zlatnik je zaradio još deset zlatnika.’
17Gospodar reče: ’Odlično, dobri slugo! Pošto si bio veran u najmanjem, evo ti vlast nad deset gradova.’
18Dođe i drugi i reče: ’Gospodaru, tvoj zlatnik je zaradio još pet zlatnika.’
19Gospodar i ovome reče: ’Ti vladaj nad pet gradova.’
20Dođe i treći i reče: ’Gospodaru, evo tvoga zlatnika koji sam sačuvao u marami.
21Plašio sam te se, jer si težak čovek. Uzimaš što nisi ostavio i žanješ gde nisi posejao.’
22Gospodar mu reče: ’Zli slugo, sudiću ti po tvojim rečima! Ti si znao da sam težak čovek, da uzimam što nisam ostavio i žanjem gde nisam posejao?
23Zašto nisi dao moj novac u menjačnicu? Ja bih ga po povratku podigao s kamatom.’
24Onda reče prisutnima: ’Uzmite mu zlatnik i dajte onome što ima deset zlatnika.’
25Oni mu rekoše: ’Gospodaru, on već ima deset zlatnika!’
26Gospodar odgovori: ’Kažem vam da će se dati svakome koji ima, a uzeće se od onoga koji nema.
27A one moje neprijatelje, koji nisu hteli da ja vladam nad njima, dovedite ovamo i pogubite ih preda mnom.’“
28Kad je ovo ispričao, Isus je krenuo dalje, nastavljajući prema Jerusalimu.
29Kada je bio blizu Vitfage i Vitanije, kod gore što se zove Maslinska, poslao je dvojicu učenika,
30rekavši im: „Idite u selo koje je pred vama. Kad uđete u njega, naći ćete privezano magare, koje niko nikad nije jahao. Odvežite ga i dovedite.
31Ako vas neko upita: ’Zašto ga odvezujete?’, vi mu recite: ’Gospodu je potrebno.’“
32Poslani odu i nađu onako kako im je bilo rečeno.
33Dok su odvezivali magare, upitaše ih vlasnici: „Zašto odvezujete magare?“
34Oni odgovoriše: „Gospodu treba.“
35Doveli su magare, prebacili svoje ogrtače preko njega i posadili Isusa na nj.
36Dok je ulazio u Jerusalim, narod je prostirao svoje ogrtače po putu.
37Kad su došli blizu obronka Maslinske gore, sa koga se silazi u Jerusalim, sve mnoštvo Isusovih učenika poče da hvali Boga za sva čuda koje su videli. Radovali su se i glasno uzvikivali:
38„Blagosloven Car koji dolazi u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visini!“
39A neki fariseji iz gomile rekoše: „Učitelju, zabrani svojim učenicima da to čine!“
40Isus im odgovori: „Kažem vam: ako oni ućute, kamenje će vikati.“
41Kada je došao još bliže, ugledao je grad i zaplakao nad njim,
42govoreći: „ O, grade, kada bi bar u ovaj dan shvatio šta ti donosi mir! Ipak, ti to sada ne možeš da vidiš.
43Jer doći će dani, kada će tvoji neprijatelji podići opkope oko tebe, opkoliće te i navaliti na tebe.
44Sravniće sa zemljom i tebe i tvoje stanovništvo, i neće ostaviti ni kamen na kamenu, jer nisi spoznao vreme kada je Bog došao k tebi.“
45Kada je ušao u hram, počeo je da isteruje one koji su prodavali.
46Rekao im je: „Napisano je: ’Moj Dom biće Dom za molitvu’, a vi ste od njega napravili razbojničku pećinu!“
47Svakog dana je poučavao u hramu. Međutim, vodeći sveštenici i znalci Svetog pisma, zajedno sa narodnim glavarima, gledali su da ga ubiju.
48Ipak, nisu mogli da nađu načina kako da to učine, jer ga je sav narod s velikom pažnjom slušao.