Bible

1 Dok je Isus jednom poučavao narod u hramu i propovedao Radosnu vest, dođu k njemu vodeći sveštenici i znalci Svetog pisma i starešine. 2 Rekli su mu: „Kaži nam u čije ime činiš ovo? Ko te je ovlastio za to?“ 3 Isus im reče: „Postaviću i ja vama jedno pitanje. Recite mi: 4 Odakle je Jovan dobio pravo da krštava? S neba ili od ljudi?“ 5 Oni su umovali među sobom i govorili: „Ako kažemo ’od Boga’, reći će nam: ’Zašto mu onda niste verovali?’ 6 A ako kažemo ’od čoveka’, sav narod će nas kamenovati, jer su uvereni da je Jovan bio prorok.“ 7 Tako su odgovorili Isusu da ne znaju odakle je. 8 Isus im odgovori: „Ni ja vama neću reći u čije ime činim ovo.“ 9 Isus je zatim nastavio sa ovom pričom: „Neki čovek je posadio vinograd, iznajmio vinogradarima i otputovao na duže vreme. 10 Kad je došlo vreme berbe, on pošalje slugu vinogradarima da mu daju deo njegovog roda. Međutim, vinogradari ga premlate i pošalju ga praznih ruku. 11 Vlasnik pošalje drugog slugu, ali vinogradari i njega premlate, narugaju mu se i pošalju ga praznih ruku. 12 Vlasnik pošalje i trećeg slugu, ali vinogradari ga izranjave i isteraju. 13 Onda vlasnik vinograda reče: ’Poslaću svog voljenog sina; možda će njega poštovati.’ 14 Ali, kada ga vinogradari videše, rekoše jedan drugom: ’Ovo je naslednik. Hajde da ga ubijemo, pa će nasledstvo biti naše!’ 15 Tako ga izbaciše izvan vinograda i ubiše. Šta će, dakle, vlasnik vinograda učiniti sa njima? 16 Doći će i pobiće te vinogradare, a vinograd dati drugima.“ Kada je narod to čuo, rekao je: „Nikako!“ 17 Isus ih je pogledao i rekao im: „Šta onda znači ono što je napisano: ’Kamen što su zidari odbacili, postade kamen ugaoni’? 18 Ko god padne na taj kamen, razbiće se, a na koga on padne, zdrobiće ga.“ 19 Tada su znalci Svetog pisma i vodeći sveštenici gledali da ga uhvate, ali su se bojali naroda, jer su znali da je Isus ispričao priču zbog njih. 20 Tada su počeli da motre na Isusa, pa su poslali uhode. Ovi su se pravili da su pošteni, kako bi ga naveli da kaže nešto zbog čega bi ga predali namesnikovoj vlasti i sili. 21 Oni ga upitaše: „Učitelju, znamo da govoriš i učiš po pravdi. Ti ne gledaš ko je ko, nego poučavaš ljude istini o Božijem putu. 22 Da li je dopušteno davati porez caru ili ne?“ 23 Isus je prozreo njihovo lukavstvo, pa im je rekao: 24 „Pokažite mi srebrnjak. Čiji je lik i natpis?“ Oni odgovore: „Carev.“ 25 Isus im reče: „Onda dajte caru carevo, a Bogu Božije.“ 26 Pošto nisu mogli da ga uhvate u reči pred narodom, zaćutali su zadivljeni njegovim odgovorom. 27 Pristupe mu i neki sadukeji, koji govore da nema uskrsenja, i upitaju ga: 28 „Učitelju, Mojsije nam je napisao: ’Ako neki čovek umre i iza sebe ostavi ženu, a nema dece, onda neka se njegov brat oženi udovicom i podigne potomstvo svome bratu.’ 29 Bilo tako sedmoro braće. Prvi se oženi i umre bez dece. 30 Tako i drugi. 31 I treći se oženi istom ženom i umre. I tako sva sedmorica pomreše ne ostavljajući poroda. 32 Na kraju umre i žena. 33 Kad prilikom uskrsenja budu uskrsli, kome će, dakle, pripasti žena, budući da su sedmorica bila njome oženjena?“ 34 Isus im odgovori: „Ljudi se na ovom svetu žene i udaju. 35 Ali oni koje Bog udostoji uskrsenja iz mrtvih i budućeg sveta, neće se ni ženiti ni udavati. 36 Oni su kao anđeli, jer ne mogu više umreti. Oni su deca Božija, jer su ustali iz mrtvih. 37 Pa i Mojsije je pokazao da mrtvi uskrsavaju u odlomku o grmu koji ne sagoreva. Tu on Gospoda naziva Bogom Avrâmovim, Bogom Isakovim i Bogom Jakovljevim. 38 Dakle, Bog nije Bog mrtvih, nego živih, jer su za njega svi živi.“ 39 Neki od znalaca Svetog pisma mu rekoše: „Učitelju, dobro si odgovorio.“ 40 Niko se više nije usuđivao da ga o čemu zapita. 41 Isus ih upita: „Kako to da se govori da je obećani Hristos Davidov Sin? 42 Naime, sâm David kaže u knjizi Psalama: ’Reče Gospod Gospodu mome: „Sedi meni s moje desne strane, 43 dok dušmane ne položim tvoje, za tvoje noge postolje da budu.“’ 44 Dakle, ako ga David naziva Gospodom, kako onda može da bude njegov sin?“ 45 Dok je sav narod slušao, Isus reče svojim učenicima: 46 „Čuvajte se znalaca Svetog pisma. Oni vole da idu u dugačkim odorama, i da ih narod sa uvažavanjem pozdravlja po trgovima. Biraju prva sedišta u sinagogama i pročelja na gozbama. 47 Oni osiromašuju udovičke kuće, i to pod izgovorom dugih molitava. Zato će biti strože osuđeni.“