Bible

1 Isus reče svojim učenicima: „Iskušenja koja navode na greh moraju da dođu, ali teško onome koji je uzrok tim iskušenjima. 2 Tome bi bilo bolje da mu obese o vrat vodenični kamen i da ga bace u more, nego da navede na greh jednog od ovih malenih. 3 Zato pazite na sebe. Ako tvoj brat zgreši, opomeni ga i ako se pokaje, oprosti mu. 4 Ako sedam puta na dan zgreši protiv tebe i sedam puta dnevno dođe k tebi i kaže ti: ’Kajem se’, ti mu oprosti.“ 5 Apostoli rekoše Gospodu: „Uvećaj nam veru!“ 6 Gospod reče: „Ako biste imali vere kao zrno gorušice, mogli biste da kažete ovom dudu: ’Iščupaj se iz korena i posadi u more!’ i on bi vas poslušao. 7 Recimo da neko od vas ima slugu koji ore ili čuva stado. Kada se on vrati sa njive, ko će mu od vas reći: ’Dođi odmah i sedi pa jedi!’ 8 Naprotiv! Reći će mu: ’Spremi mi večeru, presvuci se i poslužuj me dok jedem i pijem, a posle toga ćeš ti da jedeš i da piješ.’ 9 Treba li gospodar da zahvali sluzi što je izvršio naređenje? 10 Tako i vi govorite kad učinite što vam je bilo naređeno: ’Mi smo samo beskorisne sluge; učinili smo samo ono što smo bili dužni da učinimo.’“ 11 Putujući prema Jerusalimu, Isus je prolazio granicom Samarije i Galileje. 12 Dok je ulazio u jedno selo, pošlo mu je u susret deset gubavih ljudi. Stali su podalje 13 i povikali: „Isuse! Učitelju! Smiluj se na nas!“ 14 Kada ih Isus vide, reče im: „Idite i pokažite se sveštenicima!“ Bili su izlečeni još dok su išli. 15 Jedan od njih, kada je primetio da je izlečen, vratio se slaveći Boga iz sveg glasa. 16 Pao je ničice pred Isusove noge zahvaljujući mu. Taj čovek je bio Samarjanin. 17 Isus reče: „Bilo je deset isceljenih; gde su ostala devetorica? 18 Zar se niko od njih nije vratio da zahvali Bogu, osim ovoga stranca?“ 19 Isus mu reče: „Ustani i idi; tvoja vera te je ozdravila.“ 20 Jednom su ga fariseji pitali kada će doći Carstvo Božije. On im je odgovorio: „Carstvo Božije ne dolazi na takav način da se može opaziti. 21 Niko ne može reći: ’Evo, tu je!’ ili: ’Eno, tamo je!’, jer je Carstvo Božije među vama.“ 22 A učenicima reče: „Doći će vremena kada ćete poželeti da vidite samo jedan dan Sina Čovečijeg, ali ga nećete videti. 23 I biće onih koji će vam govoriti: ’Eno ga tamo!’ i: ’Evo ga ovde!’ Ne idite tamo i ne povodite se za njima. 24 Kad Sin Čovečiji dođe u svoj dan, to će biti kao kad munja sevne, pa osvetli nebo s jednog kraja na drugi. 25 Ali on prvo treba da propati i da ga ovaj naraštaj odbaci. 26 Kad dođu dani da se Sin Čovečiji vrati, to će biti kao u Nojevo vreme: 27 jelo se i pilo, ženilo se i udavalo, do dana kada je Noje ušao u plovilo. Onda je došao potop i svi su se podavili. 28 Slično je bilo i u Lotovo vreme: jelo se i pilo, prodavalo i kupovalo, sadilo i gradilo. 29 A na dan kad je Lot izašao iz Sodome, s neba je počeo da sipa oganj i sumpor i sve ih pobio. 30 Tako će biti i u dan kad se objavi Sin Čovečiji. 31 U te dane, ko je na krovu neka ne silazi da uzme stvari iz kuće. I ko se nađe u polju neka se ne vraća natrag. 32 Setite se Lotove žene! 33 Ko hoće da sačuva svoj život, izgubiće ga; a ko ga izgubi, ostaće u životu. 34 Kažem vam: te noći će dvojica biti u postelji; jedan će biti uzet, a drugi će ostati. 35 Dve žene će zajedno mleti; jedna će biti uzeta, a druga će ostati. 36 Dvojica će biti u polju; jedan će biti uzet, drugi će ostati.“ 37 Tada ga upitaše: „A gde će to biti, Gospode?“ On im odgovori: „Gde bude lešine, tamo će se i lešinari okupljati.“