Job 33
1 Zato, o, Jove, molim te čuj moja kazivanja i sve reči moje poslušaj!
2 Molim te, vidi, jer otvaram usta svoja da moj jezik progovori.
3 Iz čestitosti moga srca su reči moje i po znanju moja će usta iskreno da govore.
4 Elem, Božiji Duh me je sazdao, dah Svemoćnoga život mi je dao.
5 Pa ako si kadar, ti mi odgovori; spremi se, pa pred mene stani.
6 Znaj, i ja sam pred Bogom poput tebe; i ja sam od ilovače oblikovan.
7 Neka te ništa u meni užasno ne plaši, od mene nećeš biti pritisnut teško.
8 Dakle, govorio si na moje uši, reči sam tvoje jasno čuo:
9 ’Ja sam čist, bez greha sam i bez mane! U meni krivice nema!
10 Ali, eto, Bog zadevicu sa mnom traži, gleda me ko dušmanina svoga.
11 Noge moje u okove stavlja pa nadgleda sve puteve moje.’
12 Ali ja ću da ti kažem — nisi u pravu — jer Bog je od čoveka veći.
13 Zašto se ubeđuješ s Bogom kada on ne odgovara na svaku čovekovu reč?
14 Jer Bog govori jednom ovako, drugi put onako — ali niko za to ne pazi —
15 u snu, u viđenju noćnom, kada dubok san na ljude pada dok spavaju na postelji.
16 Tada on daje objavu ljudima, upozorava ih opomenama;
17 da bi čoveka odvratio od nedela i sakrio oholost od njega.
18 On mu dušu čuva od rake, život njegov od mača što seče.
19 Čoveka bolom kori na postelji njegovoj, bez prestanka žigaju ga kosti.
20 Život mu se gadi hleba, a duša omiljenog jela.
21 Naočigled telo mu propada, još mu štrče kosti ogoljene.
22 Duša mu je sve bliža raki, a život vesniku smrti.
23 Kad bi bilo poslanika, posrednika jednog od hiljadu, da čoveku javi put njegove čestitosti,
24 kad bi mu se Bog smilovao, pa rekao: ’Spasite ga od pada u raku! Našao sam otkup!’;
25 tad bi mu se ko detetu podmladilo telo, vratio bi se u dane mladalačke snage.
26 Tad će se moliti Bogu i on će ga prihvatiti, gledaće lice njegovo i klicaće. Bog će obnoviti čoveku pravednost njegovu.
27 A on pogledaće ljude i kazaće: ’Grešio sam, pravdu izvrtao, ali mi nije vraćeno po meri!
28 On je dušu moju otkupio od pada u raku, da mi život svetla vidi!’
29 Eto, sve ovo Bog čini dvaput, triput sa čovekom;
30 da mu dušu iz rake povrati i obasja svetlošću života.
31 Jove! Pazi, saslušaj me! Ti ćuti, a ja ću da pričam.
32 Reci ako imaš reči da mi uzvratiš, jer bih hteo da te opravdam.
33 Ako nemaš, ti saslušaj mene. Ćuti, da te mudrošću poučim.“