Job 34
1 Elijuj je nastavio svoje kazivanje:
2 „Vi mudri, poslušajte reči moje; vi učeni, obratite pažnju!
3 Jer, besede se uhom propituju, ko što nepcem probaju se jela.
4 Šta je pravo, sami razlučimo, među sobom prepoznajmo dobro.
5 Eto, Jov je rekao: ’Pravedan sam, a Bog mi je uskratio moju pravdu!
6 Zar bih o svojoj pravdi lagao? Na smrt sam proboden, a zgrešio nisam.’
7 Poput Jova ima li čoveka, što porugu pije kao da je voda;
8 koji ide za društvom zlotvora, prijateljuje s pokvarenjacima?
9 Jer je kazao: ’Nikakva je korist za čoveka da Bogu ugađa!’
10 Zato me čujte, ljudi razumnog srca: daleko bila od Boga pokvarenost i nepravednost od Svemoćnog!
11 Jer po delu on čoveku vraća, čoveku uzvraća po putu njegovom.
12 Bog zaista ne radi zlobno i Svemoćni ne izvrće pravdu.
13 Ko je njemu poverio zemlju? Ko li ga je postavio nad čitavim svetom?
14 Kada bi se srcem tome posvetio, pa svoj duh i dah svoj sebi zadržao,
15 svako bi telo nestalo, čovečanstvo celo u prah bi se vratilo.
16 Saslušaj me ako razum imaš, počuj dobro reči moje.
17 Hoće li da vlada onaj koji pravdu mrzi? Zar ćeš krivim da proglasiš svemogućeg Pravednika?
18 Pa on caru kaže: ’Ništarijo’, i plemiću: ’Zlikovče!’
19 On pristrasan nije prema glavarima i ne povlađuje bogatom pred sirotim, jer njegovih ruku svi su oni delo.
20 Usred noći u trenu umiru, skončavaju ljudi potrešeni, moćnik nestaje bez ičije ruke.
21 Jer oči njegove put čovekov prate, svaki korak njegov on posmatra.
22 Nema mraka, nema pomrčine zlotvora da skrije.
23 Jer Bog ne odlaže vreme kad mu čovek na sud dođe.
24 Bez istrage moćnike obara, na njihovo mesto on druge postavlja.
25 Jer dela njihova njemu su znana, preko noći on ih odbacuje, satrveni budu.
26 Potire ih zbog njihove zlobe, tamo gde i drugi vide,
27 jer su se od njega okrenuli, jer nisu marili za sve njegove puteve;
28 jer je zbog njih do njega došao vapaj siromaha i plač ubogih on je čuo.
29 A kada on umiri, ko da uznemiri? Kad lice sakrije, ko će da ga nađe? A tako biva i za narod i za čoveka,
30 da bezbožnik ne zavlada i narodu ne postavi zamke.
31 Zar sme neko Bogu da kaže: ’Trpeo sam, alʼ grešiti više neću.
32 Pouči me onom što ne vidim; ako li sam činio nepravdu, više neću.’
33 Hoće li ti po tvome uzvratiti jer ti ovo odbijaš? Ali ti biraš, a ne ja, pa sada govori ono što znaš.
34 Razumni ljudi će mi reći, a i čovek mudar što me sluša:
35 ’Nemudro zbori Jov! Bez pouke su njegove reči!’
36 O, da bi doveka Jov kušan bio kad već odgovara kao jedan od pokvarenjaka!
37 Jer je grehu svome i prestup dodao, među nama on pljeska rukama i rečima mnogim obasipa Boga.“