Bible

1 I tako su trojica ljudi prestali da uzvraćaju Jovu koji je u svojim očima bio pravedan. 2 Na to je na Jova u ljutnji planuo Elijuj iz Vuza, sin Varahilov iz Ramovog roda. Razljutio se, jer se ovaj činio pravednijim od Boga. 3 Razljutio se i na tri prijatelja što nisu imali odgovor, a opet su osudili Jova. 4 Naime, Elijuj je čekao da uzvrati Jovu, jer su ostali bili stariji po godinama od njega. 5 Razljutio se Elijuj kada je video da ova trojica ljudi nemaju šta da kažu i odgovore. 6 Tada je ovako odgovorio Elijuj iz Vuza, sin Varahilov: „Mlađi sam od vas po godinama. Vi ste stariji, pa sam se zato sklanjao u strahu da vam kažem svoje mišljenje. 7 Naime, rekao sam sebi: ’Starost neka govori i godine mnoge nek razglase mudrost!’ 8 Jer je duh u ljudima i dah Svemoćnoga im daje razum. 9 Godine mnoge mudrost ne daju i stari pravednost ne shvataju. 10 Zato kažem: ’Poslušajte me, pa da vam i ja iznesem svoje mišljenje.’ 11 Eto, čekao sam besede vaše, saslušao mišljenja vaša dok ste birali reči. 12 Da, pažljivo sam vas pratio. Ali  —  gle  —  niko nije opovrgnuo Jova i nijedan od vas nije uzvratio na reči njegove! 13 I ne govorite: ’Mudrost smo pronašli! A njega neka Bog opovrgne, a ne čovek.’ 14 Ali, nije on protiv mene govorio pa ni ja neću da uzvratim njemu vašim dokazima. 15 A oni su se smeli i više ne uzvraćaju, sasvim su ostali bez reči. 16 Zašto da čekam kada ne govore, samo stoje i više ne uzvraćaju?! 17 A sada ću ja svoje da kažem, mišljenje ću svoje da iznesem. 18 Jer prepun sam reči, iz utrobe moje duh me na to tera. 19 Evo, poput vina bez oduška utroba je moja, raspukla bi se ko mešina nova. 20 Moram da govorim, da sebi oduška dam; otvoriću usne svoje da bih uzvratio. 21 Neću da gledam ko je ko, nikome da laskam neću. 22 Pa ja i ne umem da laskam, jer bi me odmah uzeo Sazdatelj moj!