Bible

1 O, kad bi mi glava bila voda, a moje oko vrelo suza, pa da oplakujem i danju i noću izginule od ćerki moga naroda! 2 O, kad bih u pustinji imao prenoćište za putnike, mogao bih da napustim svoj narod i da odem od njih. Jer, svi su preljubnici i sabor nevernika. 3 „Kao svoj luk oni zapinju jezik lažima. Ali nisu zbog istine postali jaki u zemlji, jer hrle od zla do zla i mene ne poznaju —  govori Gospod. 4 Svako nek se pazi od svoga bližnjeg i ne verujte nijednom bratu. Jer svaki brat uporno vara i svaki bližnji kleveće. 5 I svako vara svoga bližnjeg i ne govore istinu. Svoj su jezik naučili da govori lažno. Iznureni su od grešenja. 6 Ti živiš usred prevare, a baš zbog prevare oni odbijaju da me znaju —  govori Gospod.“ 7 Zato ovako kaže Gospod nad vojskama: „Evo, pretopiću ih i oprobaću ih. Jer, kako da postupim sa ćerkom svog naroda? 8 Njihov je jezik strela što ubija i govori prevaru. Svojim ustima o miru sa svojim bližnjim čovek govori, ali u sebi kuje spletku. 9 Zar zbog toga da ih ne kaznim? —  govori Gospod. Nad narodom poput ovog zar da se ne osveti moja duša?“ 10 Nad brdima ću da vapim, naricaću naricaljku nad pustinjskim pašnjacima jer su opustošeni. Niko tuda ne prolazi, i ne čuje se rika stoke. Od ptica pa do životinja, sve je pobeglo i nestalo. 11 „Od Jerusalima ću da učinim gomilu kamenja i brlog šakala. Od Judinih gradova ću da napravim pustoš u kojoj niko ne živi.“ 12 Ko je mudar čovek da razume ovo i kome su usta Gospodnja govorila da to rastumači? Zbog čega je zemlja nastradala i kao pustinja opustošena da kroz nju niko ne prolazi? 13 I Gospod reče: „Zato što su ostavili moj Zakon koji sam pred njih postavio, i zato što nisu slušali moj glas ni po njemu išli. 14 Nego su išli po samovolji svog srca za Valima, kako su ih njihovi preci naučili.“ 15 Zato ovako kaže Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: „Evo, ja ću da nahranim ovaj narod pelenom i napojim ga zatrovanom vodom. 16 Rasuću ih među narode koje nisu znali, ni oni, ni njihovi preci. Poslaću za njima mač dok ih ne dokrajčim.“ 17 I ovo kaže Gospod nad vojskama: „Razmotrite, pa sazovite narikače neka dođu. Ali pošalji po one koje su vešte, neka dođu. 18 Ali neka požure, neka nariču nad nama, pa da nam oči suzama rone i da nam kapci budu uplakani. 19 Evo, čuje se naricanje sa Siona: ’O, kako smo propali! Strahovito smo osramoćeni, jer smo napustili svoju zemlju i domovi su nam porušeni.’“ 20 Čujte, žene, reč Gospodnju. Neka vaše uho primi reč njegovih usta. Naučite svoje ćerke da nariču i svaka žena svoju susetku da leleče. 21 Smrt se uspuzala na naše prozore. Došla je u naše dvorove, istrebila decu sa ulica i mladiće sa trgova. 22 Reci: „Govori Gospod: ’Leševi će ljudi po tlu popadati kao gnojivo po polju, kao snop za žeteocem, a neće imati ko da ga sakupi.’“ 23 Ovako kaže Gospod: „Neka se mudrac ne hvali svojom mudrošću, neka se junak ne hvali svojim junaštvom, i bogataš neka se bogatstvom svojim ne hvali. 24 A ko hoće da se hvali, neka se hvali time što mene poznaje, što proniče da sam ja Gospod koji čini milost, pravdu i pravednost na zemlji, i da u tome uživam  — ovako kaže Gospod. 25 Evo, dolaze dani  —  govori Gospod  —  kada ću kazniti sve one samo po telu obrezane: 26 Egipat i Judu, Edom zajedno sa Amoncima i Moavcima; koji izbrijavaju zulufe i koji žive u pustinji. Jer svi su ti narodi neobrezani i sav je Izrailjev dom neobrezanog srca.“