Jeremiah 10
1 Dome Izrailjev, čujte reč koju vam govori Gospod!
2 „Ovako kaže Gospod: ’Ne učite se putu naroda i ne plašite se nebeskih znakova kojih se plaše narodi.
3 Jer su običaji tih naroda prazni. Eto, to je tek drvo iz šume koje je neko posekao, delo umetnikove alatke.
4 Ukrasio ga je srebrom i zlatom. Klinovima i čekićima ga učvršćuju da se ne klati!
5 Liče na strašilo u leji za krastavce. Ne govore, i moraju da se nose, jer ne hodaju. Ne plaši ih se! Oni ne mogu da naude, a ne mogu ni šta dobro da urade.’“
6 Niko nije kao ti, o, Gospode! Veliki si, i veliko je tvoje silno ime.
7 Ko se ne bi bojao tebe, Care naroda? Jer tebi to dolikuje. Među svim mudracima naroda i po svim njihovim carstvima nema nikog kao što si ti.
8 Svi su glupi i bezumni, jer je ništa pouka od drveta.
9 Iz Tarsisa donose kovano srebro i zlato iz Ufaza, delo umetnika i rukotvorinu zlatara. Odeća im je ljubičasta i skerletna i sve je to delo veštih ljudi.
10 A Gospod je istinski Bog! On je Bog živi i večni car. Od njegovog gneva trese se zemlja, i narodi ne mogu da istrpe jarost njegovu.
11 „Ovako im recite: ’Bogovi koji nisu načinili nebesa i zemlju će nestati i sa zemlje i ispod nebesa.’“
12 On je silom svojom načinio zemlju. Mudrošću svojom on je osnovao vaseljenu, i svojom je razboritošću razapeo nebesa.
13 Glas on kada pusti, vode huče na nebesima. On podiže oblake s kraja zemlje, kiši munje daje i izvodi vetar iz svojih riznica.
14 Baš je od svog znanja glup svaki čovek. Zbog idola se svaki zlatar stidi, jer su obmana njegovi liveni idoli. Nema daha u njima.
15 Oni su isprazni, tvorevine rugla. Propašće kad dođe vreme za njihovu kaznu.
16 Ne slede Jakovu takvi kao ovi. Jer on je taj koji je sve načinio. Pleme Izrailj njegovo je nasledstvo, a on se zove Gospod nad vojskama.
17 Pokupi sa zemlje svoj zavežljaj, ti koja živiš pod opsadom.
18 Jer ovako kaže Gospod: „Evo, sad ću kao praćkom da iz zemlje izbacim stanovnike. Stisnuću ih, da mogu da shvate.“
19 Jao meni zbog mog loma! Teška je moja rana. A ja sam rekao: „Ovo je samo bolest, izdržaću je ja.“
20 Moj je šator poharan i šatorska užad pokidana. Deca su moja od mene otišla i nema ih. Nema nikoga da opet postavi moj šator, nikoga da podigne zavese na njemu.
21 Pastiri su se glupo poneli i nisu tražili Gospoda. Zato i nisu napredovali i raštrkana su sva njihova stada.
22 Evo vesti! Dolazi glas i lomljava velika iz severne zemlje: da će gradovi Jude postati pustoš i jazbina šakala.
23 Znam ja, o, Gospode, da čovek nije vladar svog puta, i da onaj koji hoda ne upravlja svojim koracima.
24 Pokaraj me, Gospode, alʼ samo po pravdi; ne u svom gnevu, da me ne nestane.
25 Izlij svoj gnev na narode što te ne poznaju, na rodove koji tvoje ime ne prizivaju. Jer su oni gutali Jakova i progutali, i proždrli su ga, naselje mu u pustoš pretvorili.