1Poruka koje je došla Jeremiji od Gospoda:
2„Čujte reči ovog saveza! Reći ćeš ih svima u Judi i svima stanovnicima Jerusalima.
3Reci im: ’Ovako kaže Gospod, Bog Izrailja: proklet je čovek koji ne sluša reči ovog saveza
4koje sam zapovedio vašim precima, u dan kada sam ih izveo iz egipatske zemlje, iz one usijane peći.’ Govorio sam: ’Poslušajte moj glas, činite po njemu, prema svemu što sam vam zapovedio. I bićete mi narod, a ja ću da budem vaš Bog;
5da bih ispunio zakletvu kojom sam se zakleo vašim precima — da im dam zemlju kojom teku med i mleko, evo sve do danas.’“ A ja sam odgovorio: „Amin, o, Gospode!“
6Gospod mi je kazao: „Objavi sve ove reči po gradovima Jude i na ulicama Jerusalima. Kaži ovo: ’Poslušajte reči ovog saveza i izvršavajte ih.
7Jer ja sam ozbiljno upozorio vaše pretke na dan kada sam ih izveo iz egipatske zemlje, i sve do dana današnjeg sam ih uporno upozoravao: poslušajte moj glas!
8Ali oni nisu poslušali i nisu prignuli svoje uho. Svako je išao po samovolji svog zlog srca. I ja sam na njih svalio sve reči ovog saveza koje sam im zapovedio da drže. Ali ih nisu držali.’“
9Gospod mi je kazao: „Zavera je otkrivena kod svih Judejaca i kod Jerusalimljana.
10Vratili su se krivicama svojih predaka koji su odbili da čuju moje reči. Išli su za drugim bogovima da bi im služili. Prekršili su moj savez dom Izrailjev i dom Judin koji sam sklopio sa njihovim precima.
11I zato ovako kaže Gospod: ’Evo, doneću im propast i neće moći da pobegnu od nje. Vapiće mi, a ja ih neću slušati.
12Tada će gradovi Jude i stanovnici Jerusalima ići da vape bogovima kojima su kadili. Ali oni ih neće izbaviti u čas njihove propasti.
13Jer ti, Judo, imaš bogova koliko imaš i gradova! Koliko Jerusalim ima ulica toliko ste napravili žrtvenika božanstvu sramote, žrtvenika da kadite Valu.’
14A ti se ne moli za ovaj narod. Ne vapi mi zbog njih u molitvi. Jer ja ih neću uslišiti kada mi zavape zbog svoje nevolje.
15Šta radi moj miljenik u mom Domu? Čini mnoga zla. Nema više žrtava pred tobom, a ti još likuješ kad činiš zlo.“
16„Lepa maslino, zelena i rodna“ — Gospod te je zvao — ali ju je zapalio hukom velike oluje pa su joj grane nikakve.
17Jer Gospod nad vojskama, koji te je i posadio, izrekao ti je zlo zbog zla doma Izrailjevog i doma Judinog koje su sebi naneli, razdražujući me svojim kađenjem Valu.
18Ja ovo znam, jer mi je Gospod objavio. A onda si mi pokazao njihova dela.
19Bio sam kao jagnje pitomo što ga vode na klanje. Nisam znao da protiv mene kuju urote: „Hajde da srušimo stablo s njegovim plodovima, da ga posečemo iz zemlje živih te da mu se ime više ne spomene!“
20O, Gospode nad vojskama, koji sudiš pravedno i koji ispituješ i nutrinu i srce: Daj da vidim kako im se svetiš, jer tebi sam poverio moj slučaj.
21„Zato ovako kaže Gospod za narod u Anatotu, za one koji ti vrebaju život i govore: ’Ne prorokuj u Gospodnje ime da te ne bismo ubili!’
22I zato ovako kaže Gospod nad vojskama: evo, kazniću ih! Njihove će mladiće da saseče mač, a glad će da im pokosi sinove i ćerke.
23Niko se neće spasti, nema preostalih, jer ću da dovedem propast na ljude iz Anatota — godinu njihove kazne.“