Bible

1 Reč koja je od Gospoda došla Jeremiji: 2 „Stani na vrata Gospodnjeg Doma i tamo objavi ovu poruku. Reci im: ’Čujte reč Gospodnju, svi Judejci, vi što ulazite na ova vrata da se poklonite Gospodu. 3 Ovako kaže Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: popravite svoje puteve i svoja dela, i ja ću da te nastanim na ovom mestu. 4 Ne uzdajte se u reči lažljive, govoreći: Gospodnji Dom! Gospodnji Dom! Gospodnji Dom je ovo! 5 Jer ako zaista popravite svoje puteve i svoja dela, i ako stvarno radite po pravdi među ljudima, među bližnjima; 6 i ne budete tlačili došljaka, siroče i udovicu; ako ne budete prolivali na ovom mestu nevinu krv i ne budete na štetu svoju sledili druge bogove  — 7 ja ću da vas nastanim na ovom mestu, u zemlji koju sam dao vašim precima odvajkada pa doveka. 8 Alʼ gle, vi se uzdajete u reči lažljive i beskorisne. 9 Zar da kradete, ubijate, činite preljubu, lažno se zaklinjete, kadite Valu, sledite druge bogove koje ne poznajete; 10 a onda da dođete i stanete pred mene, u ovom Domu koji je po meni nazvan?! Pa još ćete da kažete  —  Izbavljeni smo!  —  da radite sve ove gadosti?! 11 Zar je pećina hajduka vama postao ovaj Dom, po meni nazvan? To isto i ja sâm vidim  —  govori Gospod. 12 Nego, pođite na moje mesto, što je bilo u Silomu, gde sam prvo nastanio svoje ime. Gledajte šta sam mu uradio zbog zla moga naroda Izrailja. 13 Zato što ste učinili sva ova dela  —  govori Gospod  —  iako sam ti uporno govorio i govorio, ali niste slušali; zvao vas ali se niste odazivali: 14 učiniću ovom Domu  —  koji je po meni nazvan, u koji se uzdate  —  i mestu koje sam dao vama i vašim precima isto što sam učinio i Silomu. 15 Odbaciću vas od sebe kao što sam odbacio svu vašu braću, svo Jefremovo potomstvo. 16 A ti nemoj da se moliš za ovaj narod. Ne vapi mi zbog njih i u molitvi ih ne zastupaj. Jer  —  ne slušam te. 17 Ne vidiš li šta rade po Judinim gradovima i na ulicama Jerusalima? 18 Deca sakupljaju drva, a očevi potpaljuju vatru. Žene mese testo da umese kolače za caricu nebesku, pa još izlivaju žrtvu izlivnicu drugim bogovima da bi me razgnevile. 19 Mene li oni gneve?  —  govori Gospod. Zar ne baš sebe same na sramotu svog obraza? 20 Zato ovako kaže Gospod Bog: moj gnev i srdžba moja će se rasplamteti protiv ovog mesta  —  na ljude i na životinje, na poljska stabla i na plodove zemlje  —  planuće i neće se ugasiti. 21 Ovako kaže Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: samo vi gomilajte svespalnice na ostale vaše žrtve i jedite meso! 22 Jer ja nisam naložio vašim precima, nisam im zapovedio oko svespalnica i ostalih žrtava, onda kada sam ih izveo iz Egipta. 23 Ali sam im ovo zapovedio i rekao: slušajte moj glas i ja ću biti Bog vaš, a vi ćete biti narod moj. Ako budete sledili sve puteve za koje sam vam zapovedio, biće vam dobro. 24 Ali oni nisu slušali i nisu prignuli svoje uho. Živeli su po samovolji svog zlog srca pa su zato nazadovali umesto da napreduju. 25 Od dana kada su vaši preci izašli iz Egipta, pa do dana današnjeg ja sam vam uporno, iz dana u dan slao proroke, moje sluge. 26 Ipak me nisu poslušali i nisu prignuli svoje uho. Postali su tvrdoglavi i činili su zlo više od svojih predaka.’ 27 Govorićeš im sve ove reči ali te oni neće slušati. Zvaćeš ih ali se oni neće odazvati. 28 Zato im kaži: ’Ovo je narod koji nije poslušao glas Gospoda, svoga Boga, i nije prihvatio karanje. Vernost je nestala, iščupana je iz njihovih usta! 29 Iseci svoju kosu i baci je, pa idi na ogolele visove sa naricaljkom, jer je Gospod odbacio i napustio ovaj naraštaj na koji se gnevi.’ 30 Jer je Judin narod počinio zlo na moje oči  —  govori Gospod. Postavili su svoje gadosti u Domu koji je po meni nazvan, da bi ga onečistili. 31 Još su sagradili tofetske uzvišice, što su u dolini Ven-Enom, da spaljuju svoje sinove i ćerke u vatri. A ja to nisam zapovedio i na to nisam ni pomislio. 32 I evo, zato dolaze dani  —  govori Gospod  —  kada ih više neće zvati ’Tofet’ i ’dolina Ven-Enom’, nego ’Dolina klanja’. Jer u Tofetu će se ljudi sahranjivati dok više ne bude mesta. 33 Leševi ovog naroda će biti hrana pticama nebeskim i zverima zemaljskim, a neće biti nikog da ih uplaši. 34 Ja ću da ućutkam zvuk veselja, ciku radovanja i povik mladoženje i neveste iz Judinih gradova i sa jerusalimskih ulica! Jer će zemlja postati pustoš.