Jeremiah 6
1 Beži i sklanjaj se iz Jerusalima, narode Venijaminov! U Tekuji zatrubi u trubu, a u Vet-Keremu vatrom dajte znak, jer se sa severa nadvija propast i veliko razaranje.
2 Razoriću lepuškastu i razmaženu ćerku sionsku!
3 Njoj dolaze pastiri sa svojim stadima, oko nje podižu šatore i svaki će da pase po svom delu.“
4 „Pozivajte na boj protiv nje! Ustanimo i krenimo na njih usred bela dana. Jao nama! Dan izmače i večernje senke su se izdužile.
5 Ustanimo i krenimo da joj po noći razorimo dvorove!“
6 Jer govori Gospod nad vojskama: „Secite stabla i naspite bedem protiv Jerusalima. Grad će taj da odgovara zbog tlačenja što je svud po njemu.
7 Kao što bunar čuva hladnu vodu tako i on čuva zlo svoje. Nasilje i pustoš se čuju u njemu, a preda mnom stalno bolest su i rane.
8 Pouči se, Jerusalime, da se ne bi od tebe odvojila moja duša, da te ne bih pretvorio u opustošenu zemlju u kojoj niko ne boravi.“
9 Govori Gospod nad vojskama: „Temeljno će kao lozu popabirčiti ostatak Izrailjev. Vrati svoju ruku kao berač grožđa nad mladicu.“
10 Kome da govorim, da upozoravam, a da čuju? Evo, neobrezano im je uho i ne mogu da sa pažnjom čuju. Evo, Gospodnja se reč za njih pretvorila u ruglo i u njoj ne uživaju.
11 Pun sam gneva Gospodnjeg, iznurilo me je da ga zadržavam. „Izlij ga po deci na ulici i na skup mladića. I muža i ženu će zahvatiti, i stare i vremenite.
12 Njihove će se kuće predati drugima, baš kao i polja i žene, jer ja ću podići svoju ruku na stanovnike zemlje — govori Gospod.
13 Baš svi, od malog pa do velikog među njima grabe nepošteni dobitak. Od proroka pa do sveštenika, baš svi varaju.
14 Oni mom narodu olako leče prelom pričajući: ’Mir! Mir!’ A nema mira.
15 Jesu li se zastideli zato što su učinili gadost? Baš se nimalo nisu zastideli i ne znaju za stid. Zato će pasti među one što padaju i u času kada ih kaznim biće sapleteni — govori Gospod.“
16 Ovako kaže Gospod: „Stanite na puteve, gledajte i pitajte za staze od davnina. Pa koji je put dobar, idite njime, i nađite spokoj svojim dušama. Ali oni rekoše: ’Nećemo da idemo!’
17 Stražare sam postavio nad vama: ’Pazite na zvuk trube!’ Ali su mi oni rekli: ’Nećemo da pazimo!’
18 Zato slušajte, narodi, i poznaj, zajednico, šta je s njima:
19 Poslušaj zemljo! Evo donosim propast na ovaj narod, plod samih njihovih spletki. Jer za moje reči nisu marili i moj su Zakon prezreli.
20 Šta će meni tamjan što dolazi iz Save i cimet iz daleke zemlje? Ne prihvatam vaše svespalnice. I u ostalim žrtvama ne uživam.“
21 I zato kaže Gospod: „Evo, daću ovom narodu kamenje spoticanja, pa će se spoticati o njih. Nastradaće i očevi i sinovi, sused i njegov prijatelj.“
22 Evo kako govori Gospod: „Gle, narod dolazi iz severne zemlje! Veliki će narod biti podignut iz najdaljih zemljinih krajeva.
23 Oni drže luk i koplje. Okrutni su i nemilosrdni, a glas im huči kao more. Jašu konje spremni kao ratnik protiv tebe, ćerko sionska.“
24 Čuli smo o njima glas i ruke su nam klonule, obuzeli su nas zebnja i bol kao porodilju.
25 Ne izlazi u polje i ne idi putem, jer je užas odasvud i mač neprijateljev.
26 Ćerko mog naroda, opaši kostret i valjaj se u pepelu. Žali kao za jedincem, gorko plači jer će nenadano doći na nas zatirač.
27 „Postavio sam te kao ispitivača metala među moj narod, kao utvrđenje, da ispitaš i oprobaš njihov put.
28 Svi su oni najgori odmetnici, idu pa kleveću. Oni su od bronze i gvožđa, svi su zatirači.
29 Mehovi se zapališe od vreline i vatra je spalila olovo. Zalud neko pretapa i kali, jer zlikovce ne može da odvoji.
30 ’Srebro odbačeno’, zvaće se, jer ih je Gospod odbacio.“