Bible

1 „Protrčite po trgovima Jerusalima. Gledajte, posmatrajte, tražite po ulicama: da li ćete pronaći čoveka, ijednog koji postupa po pravdi i koji teži vernosti, pa da oprostim gradu. 2 ’Tako mi živog Gospoda!’, ako tako i govori narod, zapravo se lažno zaklinju.“ 3 O, Gospode, ne traže li tvoje oči vernost? Ti si ih udarao, ali nisu popustili; dokrajčio si ih, ali su odbili da prihvate karanje. Okamenili su svoje obraze da su tvrđi nego stena i odbijaju da se vrate. 4 Ja sam rekao: „Baš su siromasi, i baš su ludo postupili jer ne poznaju Gospodnji put i propise Boga svoga. 5 I sebi sam rekao da ću ići velikašima, pa ću njima da govorim, jer oni poznaju Gospodnji put i propise Boga svoga.“ Ali su i oni složno skršili jaram i izlomili okove. 6 Zato će ih napasti šumski lav, pustinjski vuk će ih opustošiti i ris će vrebati kod njihovih gradova. I svako ko izađe od njih biće rastrgnut u komade, jer su mnogi njihovi prestupi i brojna su njihova otpadništva. 7 „I kako ću sve to da ti oprostim? Tvoja su me deca ostavila i zaklela se lažnim bogovima. Ja sam ih nasitio, a oni su učinili preljubu i žurili u kuću bludnice. 8 Oni su kao ugojeni, jedri ždrepci, pa svaki rže za ženom svog bližnjeg. 9 Zar zbog toga da ih ne kaznim? —  govori Gospod. Nad narodom poput ovog zar da se ne osveti moja duša? 10 Idite među redove njegove loze i iskidajte ih, ali ne činite potpuno uništenje. Odstranite posečene lozice jer ne pripadaju Gospodu. 11 Jer su me sasvim izneverili dom Izrailjev i dom Judin —  govori Gospod.“ 12 Lagali su o Gospodu jer su rekli: „Nije on takav! Neće nas da zadese ni zlo ni mač, a ni gladi nećemo videti! 13 Proroci su postali poput vetra jer reč nije u njima, pa neka im tako i bude učinjeno.“ 14 Zato govori Gospod Bog nad vojskama: „Zato što su tako izjavili, evo, moje ću reči u tvojim ustima da pretvorim u vatru, a ovaj narod u drva, pa će ih progutati. 15 Evo, dovodim na tebe narod izdaleka, dome Izrailjev  —  govori Gospod. To je krepak narod, drevni narod, narod čiji jezik ne razumeš šta god da govore. 16 Tobolac im je poput groba otvoren i svi su ratnici. 17 Progutaće ti i letinu i hranu. Progutaće ti sinove i ćerke. Progutaće ti stada i krda. Progutaće ti vino i smokve. Razoriće ti mačem utvrđene gradove u koje si se uzdao. 18 Ali tih dana  —  govori Gospod  —  neću te sasvim satrti. 19 Jer tada ćete upitati: ’Zašto nam čini sve to Gospod, naš Bog?’ A ti ćeš im odgovoriti: ’Kao što ste napustili mene i služili tuđim bogovima u svojoj zemlji, tako ćete sada da služite tuđincima u zemlji koja nije vaša.’ 20 Najavite ovo u domu Jakovljevom i objavite u Judi. Recite: 21 ’Čujte sad ovo, ludi i nerazumni narode, koji ima oči, a ne vidi i koji ima uši, a ne čuje! 22 Zar se mene ne bojite?  —  govori Gospod. Ne drhtite li od mene koji sam večnom uredbom postavio pesak za granicu moru, i ono ga ne prelazi? Ako se i ustalasa, ono se ne izliva; talasi mu huče, ali se ne prelivaju.’ 23 Ali ovaj narod ima srce prkosno i odmetničko, skrenuli su i udaljili se. 24 Nisu rekli od srca: ’Sad se bojmo Gospoda, našeg Boga koji nam daje ranu i poznu kišu na vreme, koji nam čuva sedmice određene za žetvu.’ 25 Vaše su krivice sve ovo uskratile i vaši su gresi zadržali ovo dobro. 26 Jer se u mom narodu nalaze zlikovci što vrebaju kao ptičari iz zasede, što postavljaju zamke da hvataju ljude. 27 I kao što je kavez pun ptica, tako su njihove kuće pune prevare. Zato su postali silni i nagrabili su blaga. 28 Ugojeni su i uglađeni. Oni preteruju u zlu, ne mare za pravo sirotinje, napreduju, ne sude za pravo siromaha. 29 Zar zbog toga da ih ne kaznim? —  govori Gospod. Nad narodom poput ovog zar da se ne osveti moja duša? 30 Grozota i strahota se događaju po zemlji. 31 Proroci prorokuju laž i sveštenici vladaju po svome, a moj narod sve to voli! Ali šta ćete na kraju da radite?!