1A kada je Jeremija prestao da objavljuje svem narodu sve reči Gospoda, njihovog Boga — sve te reči koje mu je za njih poslao njihov Gospod Bog —
2Osajin sin Azarija, Karijin sin Joanan i svi bahati ljudi uzvratiše Jeremiji: „Lažeš! Nije te poslao Gospod, naš Bog, da kažeš: ’Ne smete da idete u Egipat i živite tamo.’
3Tebe je Nirijin sin Varuh podgovorio protiv nas, kako bi nas predao u ruke Haldejaca, da nas pobiju i da nas odvedu u Vavilon, u izgnanstvo.“
4Tako Karijin sin Joanan, svi vojni zapovednici i sav narod nisu poslušali Gospodnji poziv da ostanu u judejskoj zemlji.
5Karijin sin Joanan i svi vojni zapovednici su poveli sav Judin ostatak koji se vratio iz svih naroda u koje su bili izgnani da bi živeli u Judi:
6muškarce, žene, decu, careve ćerke — svakoga koga je Godoliji, Ahikamovom sinu, i Safanovom unuku ostavio Navuzardan, zapovednik telesne straže — proroka Jeremiju i Varuha, Nirijinog sina.
7Otišli su Egipat jer nisu poslušali Gospodnji glas. Tako su stigli u Tafnes.
8A Jeremiji je u Tafnesu došla reč od Gospoda:
9„Uzmi u ruke veliko kamenje i naočigled svih Judejaca ga sakrij u malter terase od cigala, što je na ulazu faraonovog dvora u Tafnesu.
10I reci im: ’Ovako kaže Gospod nad vojskama, Bog Izrailja: evo, ja šaljem po Navuhodonosora, cara Vavilona, svoga slugu. Dovešću ga i ostaviću njegov presto nad ovim kamenjem koje sam sakrio, a on će nad njima da postavi svoj carski šator.
11On će doći i napašće Egipat — u smrt ko je za smrt; u izgnanstvo ko je za izgnanstvo; pod mač ko je za mač.
12Zapaliću vatru u hramovima bogova Egipta i on će ih spaliti. Porobiće ih, a Egipat će obištiti kao što pastir od vaški bišti svoj ogrtač. I odande će izaći u miru.
13Polomiće svete stubove hrama Sunca što su u egipatskoj zemlji i hramove egipatskih bogova će spaliti vatrom.’“