Bible

1 Reč koja je Jeremiji došla za sve Judejce koji su živeli u Egiptu, koji su živeli u Migdolu i Tafnesu, u Nofu i u Patrosu: 2 „Ovako kaže Gospod nad vojskama, Bog Izrailja: ’Videli ste zlo koje sam doneo na Jerusalim i na sve judejske gradove. Eno ih, i danas su u ruševinama, a u njima niko ne živi. 3 I to zbog njihove zlobe koju su počinili da bi me razgnevili kada su išli da kâde, služeći drugim bogovima, a koje nisu znali ni oni, ni vi, ni vaši preci. 4 A ja sam vam uporno slao sve moje sluge, proroke, slao i govorio: molim vas, ne radite tu odvratnost koju mrzim! 5 Ali nisu poslušali, nisu prignuli svoje uho da se vrate od svoje zlobe i ne kâde drugim bogovima. 6 Zato se izlio moj gnev i jarost moja, raspališe se na judejske gradove i ulice Jerusalima. Postali su pusta ruševina sve do dana današnjega.’ 7 Zato ovako kaže Gospod, Bog nad vojskama, Bog Izrailjev: ’Zašto sebi zlo veliko nanosite  —  satirete ljude, žene, decu i dojenčad iz Jude  —  i sebi ostatak ne ostavljate? 8 Jer me gnevite delima svojih ruku, kad kadite drugim bogovima u Egiptu, gde ste došli da živite; satirete sebe tako da ste postali prokletstvo i ruglo među svim narodima na zemlji. 9 Zar ste zaboravili zlodela svojih predaka, zlodela Judinih careva i zlodela svih njihovih žena, ali i svoja zlodela i zlodela vaših žena koja su počinjena u Judi i po ulicama Jerusalima? 10 Niste se ponizili do dana današnjeg, niste se bojali i niste živeli po mom Zakonu i po mojim odredbama koje sam stavio pred vas i pred vaše pretke.’ 11 Zato ovako kaže Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: ’Evo, okrenuću lice prema vama na propast i satrću sve Judejce. 12 Odvešću sav Judin ostatak, one što su se okrenuli ka Egiptu, da tamo žive. Ali skončaće svako u Egiptu od mača i gladi, skončaće od najmanjeg do najvećeg od mača i gladi. Umreće i biće kletva i užas, prokletstvo i ruglo. 13 Kazniću one što žive u Egiptu kao što sam kaznio Jerusalim mačem, glađu i pomorom. 14 I neće biti begunca i preživelog od ostatka Judejaca koji su otišli da žive tamo, u Egipat, da bi se vratili u Judinu zemlju. Iako im duša žudi da se vrati, da tamo žive, neće se tamo vratiti osim onih koji pobegnu.’“ 15 Na to su Jeremiji odgovorili svi muškarci koji su znali da im žene kâde drugim bogovima, sve žene koje su tamo stajale u velikom mnoštvu i sav narod koji je živeo u Patrosu, u Egiptu: 16 „Nećemo da slušamo reč koju si nam objavio u ime Gospodnje! 17 Štaviše, činićemo sve što smo obećali. Kadićemo carici nebeskoj, izlivaćemo joj žrtve izlivnice kao što smo činili i mi, naši preci, naši carevi i naši glavari u gradovima Jude i po ulicama Jerusalima. I imali smo da jedemo, napredovali smo i nismo videli zla. 18 Jer otkako smo prestali da kadimo carici nebeskoj i da joj izlivamo žrtve izlivnice, svega nam je ponestalo, a od mača i gladi propadamo.“ 19 A žene su dodale: „Kada smo kadile carici nebeskoj, kada smo joj izlivale žrtve izlivnice, kada smo joj spremale kolače prema njenom liku i izlivale joj žrtve izlivnice, zar smo to radile bez odobrenja naših muževa?“ 20 Jeremija je rekao svem narodu, muškarcima i ženama, svem narodu koji mu je tako uzvratio: 21 „Zar se Gospod nije setio, zar mu nije na um palo to što ste kadili tamjanom u gradovima Jude i po ulicama Jerusalima vi, vaši preci, vaši carevi, vaši glavari i narod zemlje? 22 Ali Gospod nije mogao da istrpi zlobu vašu, dela i gadosti koje ste uradili. Zato vam se zemlja pretvorila u ruševinu, pustoš i prokletstvo u kojoj do danas niko ne živi. 23 Zato što ste kadili, grešili ste Gospodu. Niste slušali Gospodnji glas, njegov Zakon i njegove odredbe. Niste živeli po njegovim svedočanstvima i zato vas je snašla ova nevolja, kakva je danas.“ 24 Onda je Jeremija rekao svem narodu i svim ženama: „Čujte reč Gospodnju, svi Judejci i vi koji ste u Egiptu! 25 Ovako kaže Gospod nad vojskama, Bog Izrailja: ’Vi i vaše žene ste sami svojim ustima rekli i svojim rukama ispunili zavet: štaviše, činićemo sve šta smo obećali. Kadićemo carici nebeskoj, izlivaćemo joj žrtve izlivnice. Stvarno ispunite svoje zavete i uradite po svojim zavetima! 26 Zato čujte Gospodnju reč, svi Judejci koji živite u Egiptu: evo, zaklinjem se imenom svojim velikim  —  kaže Gospod  —  neće više moje ime biti zazvano ustima bilo kojeg čoveka Judejca u Egiptu, koji govori: života mi Gospoda Boga. 27 Evo, bdeću nad njima zbog zla a ne zbog dobra, pa će propasti svaki Judejac koji je u Egiptu od mača i gladi, sve dok ne nestanu. 28 Malo će biti onih koji izbegnu mač i vrate se iz Egipta u Judinu zemlju. I znaće sav ostatak Judin, koji su otišli da žive tamo u Egiptu, čija će se reč ostvariti  —  moja ili njihova. 29 A ovo je znak za vas  —  govori Gospod  —  kad vas kaznim na ovom mestu. Tako ćete sigurno znati da će se nad vama ostvariti moja obećanja o zlu.’ 30 Ovako kaže Gospod: ’Evo, daću faraona Hofru, cara Egipta, u ruke njegovih neprijatelja i u ruke onih koji mu rade o glavi. Tako sam dao i Sedekiju, cara Jude, u ruke njegovog neprijatelja Navuhodonosora, cara Vavilona, koji mu je radio o glavi.’“