Jeremiah 42
1 Tada su svi vojni zapovednici, Karijin sin Joanan, Osajin sin Jezanija i sav narod od najmanjih do najvećih došli
2 proroku Jeremiji. Rekli su mu: „Neka se naše preklinjanje izlije pred tebe! Pomoli se za nas Gospodu, svom Bogu, za sav ovaj ostatak. Od mnogo nas, malo nas je preostalo, baš onako kako nas i vidiš svojim očima.
3 Neka nam Gospod, tvoj Bog, pokaže kojim putem da idemo i šta da radimo.“
4 Prorok Jeremija im je odgovorio: „Pristajem. Evo, moliću se Gospodu, vašem Bogu, onako kako ste kazali. Preneću vam svaku reč Gospodnjeg odgovora i ništa neću da vam prećutim.“
5 Na to su rekli Jeremiji: „Neka protiv nas Gospod bude istiniti i verni svedok ako ne postupimo prema svakoj reči koju ti za nas pošalje Gospod, tvoj Bog.
6 Poslušaćemo bilo da je dobar ili loš glas od Gospoda, našeg Boga, kome te šaljemo. Jer, biće nam dobro kad poslušamo glas Gospoda, našeg Boga.“
7 Nakon deset dana Jeremiji je došla reč od Gospoda.
8 Na to je on okupio Karijinog sina Joanana, sve vojne zapovednike koji su bili sa njim i sav narod od najmanjih do najvećih.
9 Rekao im je: „Ovako kaže Gospod, Bog Izrailja, kome ste me poslali da mu izlijem vaše preklinjanje:
10 ’Ako stvarno ostanete u ovoj zemlji ja ću vas izgraditi i neću vas porušiti. Zasadiću vas i neću vas iščupati jer sam žalostan zbog zla koje sam vam naneo.
11 Ne plašite se cara Vavilona od koga strahujete! Ne plašite ga se — govori Gospod — jer ja sam sa vama da vas spasavam, da vas izbavljam iz njegovih ruku.
12 Iskazaću vam milosrđe pa će vam se i on smilovati, u vašu će vas zemlju vratiti.
13 Ali ako kažete — Nećemo da živimo u ovoj zemlji — neposlušni glasu Gospoda, svoga Boga;
14 i kažete: ne, mi idemo u Egipat da više ne gledamo rat, da ne slušamo zvuk trube, da ne budemo gladni hleba. Tamo ćemo da živimo.
15 Onda čujte Gospodnju reč, o, Judin ostatku. Ovako kaže Gospod nad vojskama, Bog Izrailja: ako se okrenete Egiptu i odete da živite tamo,
16 u Egiptu će vas stići mač koga se bojite. I glad od koje strepite proganjaće vas tamo u Egiptu. I tamo ćete umreti.
17 I sav narod koji se okrene Egiptu da tamo živi pomreće od mača, gladi i pomora. Neće biti preživelog ili izbeglice pred nesrećom koju ću im naneti.
18 Jer ovako kaže Gospod nad vojskama, Bog Izrailja: kao što sam izlio svoj gnev i svoju jarost na stanovnike Jerusalima, tako ću da izlijem svoj gnev na vas kada odete u Egipat. Postaćete kletva i užas, prokletstvo i ruglo, i više nikada nećete videti ovo mesto.’
19 Gospod vam je objavio, o, ostatku Judin: ’Ne idite u Egipat!’ Zacelo znajte to, jer sam vas ja danas upozorio.
20 Ne obmanjujte sebe. Poslali ste me Gospodu, vašem Bogu i rekli: ’Pomoli se za nas Gospodu, našem Bogu. Uradićemo sve onako kako nam kažeš da ti je objavio Gospod, naš Bog.’
21 Danas sam vam kazao i nećete da poslušate Gospoda, svoga Boga, u bilo čemu zbog čega me je poslao vama.
22 Zato zacelo znajte da ćete pomreti od mača, gladi i pomora u mestu gde hoćete da idete i tamo živite!“