Jeremiah 25
1 Reč koja je došla Jeremiji za sav narod Jude, četvrte godine Joakima, sina Judinog cara Josije, što je bila prva godina Navuhodonosora, cara Vavilona;
2 reč koju je prorok Jeremija objavio svem narodu Jude i svim stanovnicima Jerusalima. Rekao im je:
3 „Još od trinaeste godine Josije, sina Judinog cara Amona, pa do danas, evo mi već dvadeset tri godine dolazi reč Gospodnja. Ja sam vam je uporno objavljivao i objavljivao, ali vi niste poslušali.
4 Gospod vam je slao sve svoje sluge. Uporno vam je slao proroke ali ih niste poslušali, niste prignuli svoje uho da čujete.
5 A govorili su vam: ’Molimo vas, neka se svako vrati sa svog zlog puta i od svojih zlodela! Prebivajte na zemlji koju je Gospod dao vama i vašim precima odvajkada pa doveka.
6 Ne idite za drugim bogovima da biste im služili i klanjali im se! Ne gnevite me delom svojih ruku i neću vam nauditi.
7 Ali vi me niste poslušali — govori Gospod — nego ste me gnevili delom svojih ruku sebi na nesreću.’“
8 Zato ovako kaže Gospod nad vojskama: „Zato što niste slušali moje reči;
9 evo, ja šaljem i donosim sve rodove sa severa — govori Gospod — i Navuhodonosora, cara Vavilona, moga slugu. Dovešću ih na ovu zemlju, na njene stanovnike i na sve ove okolne narode. Izručiću ih kletom uništenju, pretvoriću ih u pustoš, u ruglo i ruševine večne.
10 Ugušiću među njima zvuk veselja, ciku radovanja, povik mladoženje i neveste, kloparanje žrvnjeva i svetlost svetiljke.
11 Zemlju ću ovu pretvoriti u pustoš, u ruševinu, a ovi će narodi služiti sedamdeset godina caru Vavilona.
12 I kada se navrši sedamdeset godina, kazniću cara Vavilona i onaj narod — govori Gospod — za njihove krivice. A zemlju ću haldejsku da pretvorim u ruševinu večnu.
13 Pustiću na tu zemlju sve moje reči koje sam protiv nje objavio i sve što je zapisano u ovoj knjizi, što je Jeremija prorokovao svim ovim narodima.
14 Jer će i njima nametnuti radove mnogi narodi i veliki carevi. Uzvratiću im po njihovim postupcima i prema delu njihovih ruku.“
15 Jer ovako mi je kazao Gospod, Bog Izrailja: „Uzmi ovu čašu vina jarosti iz moje ruke i napoj njome sve narode kojima te šaljem.
16 I piće i zateturaće se, kao da nisu pri čistoj pameti zbog mača koji ću među njih da pošaljem.“
17 Tako sam uzeo čašu iz Gospodnjih ruku i napojio sve narode kojima me je Gospod poslao:
18 Jerusalim, sve gradove Jude i njegove careve, njegove glavare, da postanu pustoš, ruševina, ruglo i prokletstvo, što danas i jesu;
19 i faraona, cara Egipta, njegove sluge, njegove glavare i sav njegov narod;
20 i sve koji su mešanog porekla, sve careve zemlje Uz, sve careve filistejske zemlje, Askalon, Gazu, Akaron i ostatak Azota;
21 i Edom, Moav i narod Amona;
22 i sve careve Tira, sve careve Sidona i sve careve ostrva sa druge strane mora;
23 i Dedan, Temu, Vuz i sve sa krajeva zemlje;
24 i sve arapske careve, sve careve onih u pustinji koji su mešanog porekla;
25 i sve zimrijske careve, sve elamske careve, sve midijske careve;
26 i sve careve severa, i one koji su blizu i one koji su daleko, i jedne i druge, sva carstva sveta koja su na licu zemlje. A car sisaški će piti posle njih.
27 „Reci im: ’Ovako kaže Gospod nad vojskama, Bog Izrailja: pijte i opijte se! Izbljujte se pa padnite da ne ustanete, jer ja šaljem mač među vas.’
28 Ako li odbiju da iz tvoje ruke uzmu čašu da bi pili, ti im reci: ’Ovako kaže Gospod nad vojskama: pićete! Zacelo ćete piti!
29 Jer, evo počinjem da puštam zlo na grad koji je po meni nazvan, a vi da ostanete nekažnjeni? Nećete ostati nekažnjeni! Prizvao sam mač na sve stanovnike zemlje — govori Gospod nad vojskama.’
30 Ti im prorokuj sve ove reči i reci im: ’Gospod će sa visina kao lavić riknuti, iz svog svetog mesta će moćno zavikati. Zaoriće na svoje Prebivalište klicanjem protiv svih stanovnika zemlje, kao onaj koji mulja grožđe.
31 Ta vika stiže do krajeva zemlje, jer se Gospod spori s narodima. Za sud se on sprema s celim čovečanstvom, a zlikovce je maču prepustio — govori Gospod.’“
32 Ovako kaže Gospod nad vojskama: „Evo zla što nadire od naroda do naroda! Prolama se velika oluja iz najdaljih zemljinih krajeva.
33 Poklanih će toga dana od Gospoda biti s kraja na kraj zemlje. Neožaljeni, nesakupljeni i nesahranjeni — takvi će postati — đubrivo povrh zemlje.
34 Kukajte, pastiri! Zavapite, u prašini se valjajte, vi vladari stada! Sazrelo je vreme i za vaše klanje i za vaše rasejanje, jer ćete prsnuti ko posuda draga.
35 Za pastire nema utočišta, nema spasa za vladare stada!
36 Slušaj vapaj pastira i naricanje vladara stada jer Gospod hara njihov pašnjak.
37 I biće opustošeni mirni pašnjaci zbog Gospodnjeg razjarenog gneva.
38 Kao lavić on napušta stanište svoje jer je opustošena njihova zemlja od jarosti tlačitelja, od njegovog gneva usplamtelog.“