1Gle! Gospod mi je pokazao dve kotarice smokava stavljene pred Gospodnji Dom, nakon što je vavilonski car Navuhodonosor odveo u izgnanstvo Jehoniju, sina Judinog cara Joakima i judejske glavare, zajedno sa tesarima i kovačima iz Jerusalima. On ih je sve odveo u Vavilon.
2U jednoj su korpi bile veoma dobre smokve, nalik ranim smokvama. U drugoj su bile vrlo loše smokve, nejestive koliko su loše.
3I tada mi je Gospod rekao: „Jeremija, šta vidiš?“ Odgovorio sam: „Smokve! Ove dobre su baš dobre; i loše smokve, nejestive koliko su loše.“
4Tada mi je došla Gospodnja reč i poručila mi:
5„Ovako kaže Gospod, Bog Izrailja: ’Kakve su ove dobre smokve, takvo dobro smeram Judinim izgnanicima koje sam iz ovog mesta poslao u haldejsku zemlju.
6Moje će oči gledati da im dobro bude: da ih vratim u ovu zemlju; da ih gradim, a ne da ih rušim; da ih sadim, a ne da ih čupam.
7Daću im srce da me upoznaju, da sam ja Gospod. Oni će biti moj narod, a ja ću im biti Bog jer će mi se vratiti svim srcem svojim.
8A kakve su loše smokve, nejestive koliko su loše — jer tako kaže Gospod — tako ću da učinim sa Judinim carem Sedekijom, njegovim glavarima, sa preostalima u Jerusalimu, sa ostatkom ove zemlje i onima što prebivaju u egipatskoj zemlji.
9Učiniću ih prizorom grozote za sva carstva sveta, ruglom i podsmehom, porugom i prokletstvom po svim mestima u koja ću ih izagnati.
10Poslaću na njih mač, glad i pomor, sve dok se ne zatru sa zemlje koju sam dao i njima i njihovim precima.’“