Bible

1 Teško pastirima što satiru i rasteruju stado moje paše  —  govori Gospod. 2 Zato ovako kaže Gospod, Bog Izrailja, pastirima koji napasaju moj narod: ’Vi ste stado moje rasterali, vi ste ih raštrkali i niste se pobrinuli za njih! Evo, sada ću ja da se pobrinem za vas zbog vaših zlih dela  —  govori Gospod. 3 Sakupiću ostatak svog stada iz svih zemalja u koje sam ih prognao. Vratiću ih na njihovu pašu, pa će biti plodni i množiće se. 4 Postaviću nad njima pastire koji će ih napasati, pa više neće strahovati i neće biti prestrašeni. Neće se izgubiti  —  govori Gospod.’ 5 Evo, dolaze dani  —  govori Gospod  — da Davidu podignem pravedni Izdanak. On će da vlada kao car, biće mudar, činiće pravedno i pravično po zemlji. 6 U njegovo vreme Juda će biti spasena, a Izrailj će spokojno počivati. A ovo će mu biti ime kojim će ga svako zvati: ’Gospod, naša pravednost!’ 7 Zato dolaze dani  —  govori Gospod  —  kada više neće govoriti: ’Živ bio Gospod koji je izveo izrailjski narod iz egipatske zemlje!’ 8 Nego: ’Živ bio Gospod koji je izveo potomke doma Izrailjevog i doveo ih iz zemlje severne i iz svih zemalja u koje sam ih izagnao!’ I oni će da prebivaju u svojoj zemlji.“ 9 Zbog proroka je u meni slomljeno mi srce. Ustreptaše sve kosti moje, postao sam kao pijanica, kao čovek kog je stuklo vino. A sve zbog Gospoda i sve zbog njegovih svetih reči. 10 Jer sva je zemlja puna preljubnika! Zbog kletve se osušila zemlja, a pašnjaci pustinjski svenuli. Zlo im je postalo životno predanje, a nepravda snaga. 11 „I prorok i sveštenik su opoganjeni, čak i u svom sam Domu pronašao zla njihova —  govori Gospod. 12 Zato će im put postati klizav, u tamu će biti proterani i tamo će pasti. Jer ja na njih propast nosim, godinu njihove kazne —  govori Gospod. 13 Video sam: proroci Samarije po Valu odurnosti prorokuju, navode moj narod Izrailj da greši. 14 I među prorocima Jerusalima sam video strahotu. Preljubu čine, žive u laži, rukama zlikovaca snagu daju da se niko ne odvrati od svog zla. Svi su mi postali kao Sodoma, stanovnici tamošnji su mi kao Gomora.“ 15 Zato ovako kaže Gospod nad vojskama o tim prorocima: „Evo, nahraniću ih pelenom i napojiću ih zatrovanom vodom, jer je od proroka Jerusalima po svoj zemlji krenula opoganjenost.“ 16 Zato ovako kaže Gospod nad vojskama: „Ne slušajte reči koje vam proroci prorokuju! Oni vas obmanjuju, govore vam viđenja iz svoga srca, a ne iz usta Gospodnjih! 17 Uporno govore onima koji me preziru: ’Gospod je kazao: mir vam pripada!’ I svakom ko živi po samovolji svog srca kažu: ’Neće propast na vas doći!’ 18 A ko je bio na Gospodnjem veću? Ko je video i ko je čuo njegovu reč? Ko je pazio na njegovu reč i poslušao je? 19 Evo vihora Gospodnjeg što gnevom planu! Kovitla vihor nad glavom zlikovaca, baš kovitla. 20 Neće se povući gnev Gospodnji dok on ne izvrši, dok ne učini po naumima svog srca. A u poslednjim danima ovo ćete sasvim shvatiti. 21 Ja nisam poslao te proroke, a oni trče. Ja im nisam govorio, a oni prorokuju. 22 A da su bili na mom veću, moj bi narod čuo reči moje i oni bi ih odvratili od njihovih zlih puteva i od njihovih zlih dela. 23 Jesam li ja Bog izbliza  — govori Gospod  — a nisam Bog izdaleka? 24 Može li neko da se sakrije na tajnim mestima, a ja da ga ne vidim? —  govori Gospod. Ne ispunjavam li ja i nebesa i zemlju? —  govori Gospod. 25 Čuo sam šta govore proroci koji u moje ime prorokuju laž. Oni govore: ’Sanjao sam! Sanjao sam!’ 26 Dokle misle to da rade proroci što iz srca laž prorokuju, proroci sa obmanom u srcu; 27 ti što teraju moj narod da zaboravi moje ime zbog njihovih snova koje jedni drugima prepričavaju? Tako su i njihovi preci zaboravili moje ime zbog Vala. 28 Prorok koji je sanjao san samo neka priča o njemu, a onaj koji ima moju reč neka je tačno objavi. Jer, šta imaju slama i pšenica?!  —  govori Gospod. 29 Nije li moja reč kao oganj  —  govori Gospod  —  kao malj što razbija stenu? 30 Zato ja dolazim na proroke  —  govori Gospod  —  što jedan drugom reč moju kradu. 31 Evo me na proroke  —  govori Gospod  —  što jezikom govore: ’Gospodnji je ovo govor!’ 32 Evo me na one što proriču lažne snove  —  govori Gospod  —  što ih prepričavaju i navode moj narod da greši po njihovim lažima i njihovoj bahatosti. A ja ih nisam poslao i nisam ih ovlastio. Oni su sasvim beskorisni mom narodu  —  govori Gospod. 33 A ako te zapita ovaj narod, prorok ili sveštenik, pa ti kažu: ’Šta je breme Gospodnje?’, a ti im reci: ’Vi ste breme! Odbaciću vas  —  govori Gospod.’ 34 Proroku i svešteniku i narodu koji kaže: ’Breme Gospodnje’, sudiću takvome i njegovom domu. 35 Ovako neka kaže svako svome bližnjem i svako svome bratu: ’Šta je odgovorio Gospod?’ I: ’Šta je kazao Gospod?’ 36 Ali breme Gospodnje više ne spominjite! Svakom će čoveku breme biti njegova sopstvena reč, jer ste izvrnuli reči živog Boga, našeg Boga, Gospoda nad vojskama. 37 Ovako reci proroku: ’Šta ti je odgovorio Gospod?’ I: ’Šta ti je kazao Gospod?’ 38 A pošto govorite  —  ’Breme Gospodnje’  —  zato vam ovako kaže Gospod: ’Zato što govorite ovu reč  —  ’Breme Gospodnje’  —  a ja sam vam poslao poruku: ’Ne smete više da govorite: ’Breme Gospodnje’. 39 Zato, evo me, da vas zaboravim! Sasvim ću da vas zaboravim i napustim i vas i grad koji sam dao vama i vašim precima. Odbaciću vas od svoga lica. 40 Staviću na vas večno ruglo i večnu sramotu koji se ne zaboravljaju.“