Bible

1 Gospod je ovako rekao: „Siđi do carevog dvora u Judi i tamo im objavi ovu reč. 2 Reci: ’Čuj Gospodnju reč, care Judin, što sediš na Davidovom prestolu  —  ti, tvoje sluge i tvoj narod što ulazi na ova vrata! 3 Ovako kaže Gospod: postupajte pravo i pravedno. Od tlačitelja izbavljajte pokradenog. Došljaka, siroče i udovicu ne zlostavljajte i ne tlačite. Ne prolivajte krv nevinih na ovom mestu! 4 Jer ako ovo budete predano radili, tada će na vrata dvora ovog ulaziti carevi koji sede na prestolu Davidovom, na bojnim kolima i na konjima  —  oni, njihove sluge i njihov narod. 5 A ne budete li poslušali ove reči, sobom se zaklinjem  —  govori Gospod  —  ovaj će dvor postati pustoš!’“ 6 Jer ovako kaže Gospod za dvor Judinog cara: „Meni si ti kao Galad i vrh Livana, ali ću te stvarno pretvoriti u pustinju, u gradove raseljene. 7 Zatirača spremam na tebe, sve do jednog naoružanog! Najbolje će tvoje kedrove poseći i u vatru baciti. 8 Mnogi će narodi prolaziti pored ovog grada, pa će se međusobno pitati: ’Zašto je Gospod postupio ovako sa velikim gradom ovim?’ 9 I odgovoriće: ’Zato što su napustili savez Gospoda, Boga svoga, pa su se klanjali drugim bogovima i služili su im.’“ 10 Ne oplakujte mrtvog i ne žalite za njim! Nego gorko jecajte za onim što odlazi, da se više ne vrati i ne vidi svoj rodni kraj. 11 Ovako kaže Gospod o Salumu, sinu Judinog cara Josije, postavljenom na mesto svog oca Josije i koji je otišao iz ovog mesta: „On se nikada više neće vratiti. 12 Tamo gde su ga odveli, u izgnanstvo, tamo će i da umre. Ovu zemlju on nikada više neće videti. 13 Teško onome što kuću nepravedno kući, i odaje gornje, ali ne po pravdi; kome sunarodnik radi bez naknade i koji ne daje trudbeniku platu. 14 Jer taj kaže: ’Sazidaću sebi kuću poveliku i prostrane gornje sobe.’ Otvoriće za sebe prozore, pa kedrom oblaže i crvenim boji. 15 Zar ti vladaš da bi se kedrovinom razmetao? Zar tvoj otac nije i jeo i pio, zar nije pravedno i pravično radio, pa mu je bilo dobro? 16 Branio je siromaha i ubogog. I onda je bilo dobro. Ne znači li to poznavati mene? —  govori Gospod. 17 Ali tvoje oči i tvoje srce ne teže ničem sem nepoštenom dobitku i prolivanju krvi nevinoga, da bi tlačio i iznuđivao.“ 18 Ovako kaže Gospod o Joakimu, sinu Judinog cara Josije: „Neće za njim zažaliti: ’Jao, brate moj! Jao, sestro!’ Neće za njim zažaliti: ’Jao, gospodaru! Jao njegovo veličanstvo!’ 19 Sahraniće ga kao što magarca sahranjuju. Odvući će ga i baciti podalje od vrata Jerusalima. 20 Popni se na Livan i viči! Na Vasanu glasom zaječi i zaviči sa Avarima, jer su satrveni svi tvoji ljubavnici. 21 A ja sam ti govorio u tvom blagostanju, a ti si rekao: ’Neću da slušam!’ I to ti je bio put još od mladosti tvoje  — da ne slušaš moj glas. 22 Svim tvojim pastirima vetar pastir će da bude, a i tvoji ljubavnici će otići u izgnanstvo. A onda ćeš se baš zastideti i ponižen ćeš biti zbog svih svojih zala. 23 Ti što sediš na ’Livanu’, ugnežden u kedrovinu: kako ćeš stenjati kad te spopadnu trudovi i bol kao porodilju! 24 Života mi moga  —  govori Gospod  —  sve da Honija, sin Judinog cara Joakima, bude i pečatni prsten na desnoj ruci mojoj, i odande ću te strgnuti. 25 Predaću te u ruke onima koji ti o glavi rade, u ruke onih od kojih strepiš, u ruke vavilonskog cara Navuhodonosora i u ruke Haldejaca. 26 Izbaciću i tebe i majku tvoju koja te rodila u drugu zemlju, tamo gde se niste rodili. I tamo ćete umreti. 27 A u zemlju u koju im duša žudi da se vrati, vratiti se neće.“ 28 Je li krčag prezren i polupan ovaj čovek Honija? Ili je posuda koju niko neće? Zašto su odbačeni i on i njegovo potomstvo, isterani u zemlju koja im je tuđa? 29 O, zemljo! O, zemljo! O, zemljo, čuj reč Gospodnju! 30 Ovako kaže Gospod: „Zapiši: ovaj čovek je kao bez poroda i neće napredovati za života svoga. Neće napredovati niko od njegovih potomaka, niko neće sedeti na prestolu Davidovom da bi ponovo vladao Judom.