1Ovo je reč koja je došla Jeremiji od Gospoda, kada mu je car Sedekija poslao Malhijinog sina Pashora i sveštenika Sofoniju, Masijinog sina, s porukom:
2„Molimo te, pitaj Gospoda za nas! Vavilonski car Navuhodonosor ratuje protiv nas, pa da nam možda Gospod učini jedno od svojih čudesa, da ovaj ode od nas.“
3Jeremija im je odgovorio: „Ovo recite Sedekiji:
4’Ovako kaže Gospod, Bog Izrailja: evo, to oružje ratno što ti je u rukama — to s kojim se boriš protiv vavilonskog cara i Haldejaca koji te opkoljavaju oko zidina — ja povlačim i okupljam nasred grada ovog.
5I ja ću da se borim protiv vas rukom ispruženom, rukom moćnom, u velikom gnevu, jarosti i srdnji.
6Pobiću stanovnike ovog grada, i ljude i životinje. Pomreće od velike zaraze.
7A posle toga — govori Gospod — daću Sedekiju, cara Judinog, njegove sluge, narod i one koji preostanu u gradu od zaraze, mača i gladi, u ruke vavilonskog cara Navuhodonosora i u ruke onih koji im rade o glavi. On će ih pobiti mačem i neće ih poštedeti, neće im se smilovati i sažaliti.’
8Reci ovom narodu: ’Ovako kaže Gospod: evo, stavljam pred tebe put života i put smrti.
9Ko god ostane u ovom gradu umreće od mača, gladi i pomora. Ko god ode i preda se Haldejcima što vas opsedaju, preživeće i plen će mu biti tek to što je živ.
10Jer sam okrenuo svoje lice na grad ovaj da mu se zlo, a ne dobro desi — govori Gospod. Biće predan u ruke vavilonskog cara i on će ga u vatri spaliti!’
11A evo Gospodnje reči i za dom Judinog cara:
12Dome Davidov, ovako kaže Gospod: ’Po pravdi sudite svaki dan, od tlačitelja izbavljajte pokradenog, da se ne bi zbog vaših zlih dela kao vatra obrušio moj gnev i rasplamteo se, a nikog nema da gasi.
13Evo, dolazim na tebe, koji u dolini prebivaš kao stena na visoravni — govori Gospod — na vas što kažete: Ma ko će na nas da udari i ko će da dođe u naše utočište?
14Sudiću vam prema plodu vaših dela — govori Gospod — šumu ću mu upaliti da plamen proguta sve unaokolo.’“