Bible

1 A Pashor  —  Imirov sin, sveštenik i glavni nadglednik u Domu Gospodnjem  —  je čuo kako Jeremija prorokuje sve te reči. 2 Tada je Pashor udario proroka Jeremiju i bacio ga u okove, u tamnicu kod gornjih Venijaminovih vrata, gde je Dom Gospodnji. 3 Sutradan je Pashor doveo Jeremiju iz tamnice, a Jeremija mu je rekao: „Neće te više Gospod zvati ’Pashor!’ Ime će ti biti Magor-Misaviv. 4 Jer ovako kaže Gospod: ’Evo, od tebe ću užas da napravim i za tebe samog i za sve prijatelje tvoje! Pašće svi oni od mača njihovih neprijatelja, a ti ćeš sve to gledati. I svu ću Judu dati u ruke cara vavilonskog. On će da ih odvede u izgnanstvo, u Vavilon, i pobiće ih mačem. 5 Daću sve bogatstvo ovog grada, sav njegov trud, sve njegove dragocenosti, sve imanje careva Judinih u ruke njihovih neprijatelja. Oni će to opleniti, pokupiti i odneti u Vavilon. 6 A ti ćeš, Pashore, i svi domaći tvoji otići u izgnanstvo, u Vavilon. Tamo ćeš otići i umrećeš tamo. Tamo će da sahrane i tebe i sve tvoje prijatelje kojima si prorokovao laž.’“ 7 Zaveo si me, o, Gospode, i ja sam zaveden! Nadjačao si me i nadvladao me. Svako mi se ruga, celodnevna sam im i priča i podsmeh. 8 Kad god govorim, ja vapim. „Nasilje i pustoš“ vičem! A Gospodnja reč mi je postala ruglo i celodnevni cerek. 9 A rekao sam: „Ne spominjem ga više! Više ne govorim u njegovo ime!“ Ali u srcu mi je bilo kao vatra, kao plamen stešnjen u kostima. Iznurilo me je i više nisam mogao da se suzdržavam. 10 Čujem šapat mnogih oko mene i užas je svuda unaokolo: „Odajte ga! Hajde da ga odamo!“ Sada svako s kim sam bio u miru vreba na moj pad: „Možda se i da zavesti, pa ćemo ga nadvladati i osvetićemo mu se!“ 11 A Gospod je sa mnom kao ratnik svirep. Zato će da posrnu gonitelji moji, ništa mi ne mogu! Posramiće se silno jer neće uspeti, za nezaborav večni biće njihova sramota. 12 O, Gospode nad vojskama, koji pravednika ispituješ, koji vidiš i nutrinu i srce; nek nad njima i ja vidim tu osvetu tvoju, jer parnicu svoju ja sam izložio tebi. 13 Pevajte Gospodu! Slavite Gospoda jer iz zlikovačkih ruku dušu ubogog izbavlja! 14 Proklet da je dan kad sam se rodio! Ne bio blagosloven dan kad me majka rodi! 15 A i nek je proklet čovek što mom ocu blagovesti  — „Muško je! Sin ti se rodio!“  — i tako ga silno obradovao. 16 Nek taj čovek bude poput gradova što je Gospod satro, na koje se smilovao nije. Neka jutrom naricanje sluša, a u podne poklič od ratnika. 17 Što me ne usmrti u materici i zašto mi moja majka grob nije postala! Što za veke vekova ne osta utroba joj trudna! 18 Zašto sam izašao iz materice, muku i tugu da gledam, moji dani u sramoti da dođu svom kraju.