Bible

1 Na početku vladavine Joakima, sina Judinog cara Josije, došla mi je reč Gospodnja: 2 „Ovako kaže Gospod: stani u dvorište Doma Gospodnjeg i objavi svim gradovima Jude, onima koji su došli da se poklone u Domu Gospodnjem. Objavi im sve ove reči koje ti zapovedam. Ni reč ne izostavi. 3 Možda će da slušaju, pa se svako vrati sa svog zlog puta i ja se predomislim zbog propasti koju sam naumio da im nanesem zbog njihovih zlodela. 4 Reci im ovo: ’Ovako kaže Gospod: ako me ne budete slušali  —  da živite po Zakonu koji sam stavio pred vas, 5 da slušate reči mojih slugu proroka, koje vam uporno šaljem, a vi ih ne slušate  — 6 ovaj ću Dom učiniti poput Siloma i ovaj grad prokletstvom za sve zemaljske narode.’“ 7 A sveštenici, proroci i sav narod su čuli Jeremijinu objavu, te reči u Gospodnjem Domu. 8 Tek što je Jeremija završio sa objavom svega što mu je Gospod zapovedio da kaže svem narodu, oni su ga uhvatili  —  sveštenici, proroci i sav narod. Rekli su: „Jamačno ćeš umreti! 9 Zašto si prorokovao u Gospodnje ime i rekao da će ovaj Dom postati kao Silom, da će ovaj grad opustošiti od žitelja?!“ A sav se narod okupio oko Jeremije u Domu Gospodnjem. 10 Za ovo su čuli Judini glavari, pa su iz carevog dvora došli u Gospodnji Dom. Seli su na ulaz Novih Gospodnjih vrata. 11 Sveštenici i proroci su ovako rekli glavarima i svem narodu: „Ovaj čovek je zaslužio smrtnu kaznu jer je prorokovao protiv ovog grada, onako kako ste čuli svojim ušima.“ 12 A Jeremija je uzvratio svim glavarima i svem narodu: „Gospod me je poslao da prorokujem protiv ovog Doma i protiv ovog grada svim rečima koje ste čuli. 13 Zato popravite svoje puteve i svoja dela! Poslušajte glas Gospoda, svoga Boga, da bi se predomislio za propast koju vam je najavio. 14 A ja sam, evo, u vašim rukama. Radite sa mnom ono što je po vama dobro i pravo. 15 Ali jedno sigurno znajte: ako me pogubite, svaljujete nevinu krv na sebe, na ovaj grad i sve njegove stanovnike. Jer, zaista me je Gospod poslao k vama da vam u uši objavim sve ove reči.“ 16 A glavari i sav narod su rekli sveštenicima i prorocima: „Ovaj čovek ne zaslužuje smrt jer nam je govorio u ime Gospoda, našeg Boga.“ 17 Ali podigli su se neki ljudi od starešina zemlje pa su rekli svem narodnom zboru: 18 „Mihej Morašćanin je prorokovao u vreme Judinog cara Jezekije. Rekao je svem narodu Jude: ’Ovako kaže Gospod nad vojskama: Preoran će biti Sion, Jerusalim u ruševine pretvoren, a brdo ovog Doma u zaraslu šumu.’ 19 Pa jesu li ga pogubili Jezekija, car Jude i svi Judejci? Zar se on nije bojao Gospoda i vapio pred licem Gospodnjim, pa je odustao Gospod od zla koje im je najavio? A evo, mi ćemo sebi naneti veliko zlo!“ 20 Ali bio je tu i čovek koji je prorokovao u Gospodnje ime  —  Urija, sin Semajin iz Kirijat-Jarima. I on je za ovaj grad i za ovu zemlju prorokovao prema Jeremijinim rečima. 21 Kada su car Joakim, svi njegovi junaci i svi glavari čuli njegove reči, car je odlučio da ga pogubi. Urija je čuo za to, uplašio se i pobegao. Otišao je za Egipat. 22 Car Joakim je poslao ljude u Egipat. Tamo su, naime, otišli Ahvorov sin Elnatana i još neki s njim. 23 Oni su doveli Uriju iz Egipta i izveli ga pred cara Joakima koji ga je pogubio mačem. Telo mu je bacio na groblje običnog naroda. 24 Ali Ahikam, sin Safanov, je čuvao Jeremiju i nije dozvolio da ga predaju narodu i pogube.