Bible

1 Judin je greh zapisan gvozdenim perom, urezan dijamantskim šiljkom na ploču njihovog srca i na rogove vaših žrtvenika. 2 Deca njihova razmišljaju o njihovim žrtvenicima i Aštartinim stupovima, pod zelenim drvećem na visokim brdima. 3 A ti što se penješ na planinu u polju: tvoje dobro i sva imanja tvoja dajem kao plen, i tvoje uzvišice za greh po svim tvojim granicama. 4 I ti sâm ćeš da izgubiš nasledstvo koje sam ti dao. Učiniću da robuješ svojim neprijateljima u zemlji koju ne znaš, jer si zapalio vatru moga gneva i doveka ona bukti.“ 5 Ovako kaže Gospod: „Proklet je čovek u čoveka što se uzda, snagu svoju što u telu traži, a od Gospoda okreće srce svoje! 6 Biće kao grm u pustinji što i ne zna kad mu dobro dođe. Tavoriće u bezvodnoj pustari, u slatini gde niko ne živi. 7 Blagosloven je čovek što se uzda u Gospoda i kome je Gospod uzdanica! 8 On će biti kao drvo posađeno pored voda, što korenje pruža ka živome toku. Pripeka kad dođe, ono se ne boji; lišće mu zeleno kroz godinu celu. Od suše ne strepi, ploda uvek ima. 9 Srce je varljivo više od sveg drugog. Nepopravljivo je, i ko će ga znati! 10 Ja, Gospod, ispitujem srce, nutrinu proveravam; pa svakome dajem po njegovom putu, a i prema plodu od njegovih dela. 11 Kao jarebica što se leže, ali ne izleže, onaj je što blago nepošteno zgrće: na pola mu života blaga više nema, a on na svome kraju ispada budala.“ 12 Presto slave od davnina uzvišen, mesto je našeg Svetilišta. 13 Nado Izrailjeva, Gospode, postideće se svi koji te ostave. Oni koji su se okrenuli od mene u prašinu biće upisani, jer su ostavili Gospoda, izvor svežih voda. 14 Izleči me, Gospode, da budem izlečen! Spasi me da i spasen budem, jer si ti moja slava! 15 Gle njih, govore mi: „Gde je reč Gospodnja? Hajde, nek se zbude!“ 16 Ja se nisam ustezao da ti pastir budem, da za tobom idem. Priželjkivao ti nisam taj dan nesnosni. I ti znaš šta su moje usne rekle u prisustvu tvome. 17 Ne budi mi ti na užas, jer si moje utočište u danu propasti! 18 Nek se stide moji gonitelji, a ne ja da se stidim. Neka oni budu zaplašeni, a ne ja da zaplašen budem. Sruči na njih dan propasti i slomi ih dvaput jačim slomom. 19 Gospod mi je ovako rekao: „Idi i stani na Vrata sinova naroda, kroz koja ulaze Judini carevi i kroz koja izlaze, i na sva vrata Jerusalima. 20 Reci im: ’Čujte reč Gospodnju, o, carevi Judini i sva Judo i svi stanovnici Jerusalima koji ulazite kroz ova vrata! 21 Ovako kaže Gospod: čuvajte živote svoje pa ne nosite robu u subotu i ne unosite je na jerusalimska vrata. 22 Ni iz svojih kuća ne iznosite robu u subotu i ne radite nikakvog posla. Posvetite subotu kao što sam zapovedio vašim precima. 23 Ali oni nisu poslušali i nisu prignuli svoje uho. Tvrdoglavi su postali, nisu slušali i nisu prihvatili karanje. 24 Ali, budete li me pažljivo slušali  —  govori Gospod  —  i subotom ne budete nosili robu kroz gradska vrata, već posvetite subotu i ne radite nikakav posao: 25 tada će na gradska vrata ulaziti carevi i knezovi, koji sede na prestolu Davidovom, na bojnim kolima i na konjima  —  oni, njihovi glavari, svi Judejci i svi stanovnici Jerusalima. A grad će ovaj ostati doveka. 26 I doći će iz Judinih gradova, svi što su oko Jerusalima, iz Venijaminove zemlje, iz ravnice, sa brda i iz Negeva oni što donose svespalnice, žrtve, žitne žrtve i tamjan, i oni što donose zahvalnice u Dom Gospodnji. 27 Ali ako me ne poslušate  —  da posvetite subotu, da ne nosite robu i prolazite kroz jerusalimska vrata u subotu  —  zapaliću vatru na njegovim vratima da proguta dvorove Jerusalima, i neće se ugasiti.’“