Bible

1 „Potražili su me koji nisu pitali, našli su me koji nisu iskali. Rekao sam: ’Evo me! Evo me!’ puku koji moje ime prizivao nije. 2 Ruke svoje pružao sam vazdan prema narodu odmetničkom, koji putem nevaljanim hoda po svojim zamislima; 3 narodu koji me u lice izaziva stalno, žrtve prinose po vrtovima i kâde na opekama, 4 borave po grobovima, noć provode po skrivenim mestima, jedu meso svinjsko i drobe gadosti u zdele svoje; 5 koji govore: ’Sebe se drži! Ne pristupaj meni, jer sam od tebe svetiji.’ Ovi su dim u nosu mom, vatra što povazdan gori. 6 Evo, zapisano je preda mnom, neću ućutati dok ne namirim, a namiriću u nedra njihova. 7 Krivice vaše i krivice otaca vaših, zajedno su  —  govori Gospod  — jer oni kâde po gorama i ruže me po uzvišicama. I nekadašnje delo njihovo odmeriću u nedra njihova.“ 8 Govori Gospod: „Kao kad se stiče sok u grozdu, pa se kaže: ’Ne zatiri ga. U njemu je blagoslov’, tako ću učiniti radi svojih slugu: neću sve to zatrti. 9 I izvešću iz Jakova potomstvo, i iz Jude mojih gora posednika, i to će izabranici moji baštiniti, i sluge moje tamo će se nastaniti. 10 I Saron će postati za ovce plandište, i dolina Ahor za goveda počivalište  — narodu mojem koji mene traži. 11 A vi, koji ste Gospoda ostavili, koji ste svetu goru moju zaboravili, koji Gadu trpezu postavljate, i koji nalive izlivate na oltar Meniju   — 12 za vas odredio sam mač i da se svi savijete radi klanja. Zato što sam zvao i odgovorili niste, što sam govorio i slušali niste. Nego ste činili ono što ja smatram da je zlo, izabrali ste ono što mi nije ugodno.“ 13 Zato govori Gospodar Gospod: „Evo, sluge moje će jesti, a vi ćete gladovati. Evo, sluge moje će piti, a vi ćete žedni biti. Evo, sluge moje će se radovati, a vi ćete se stideti. 14 Evo, sluge moje će se veseliti zbog dobra u srcu, a vi ćete vikati zbog bola u srcu, i tugovaćete zbog slomljenog duha. 15 I ostavićete ime svoje da njim kunu moji izabranici: i neka te usmrti Gospodar Gospod! A sluge ću svoje drugim imenom nazvati. 16 Širom zemlje ko se bude blagosiljao, neka se blagosilja Bogom vernim. I ko se bude zaklinjao širom zemlje, neka se zaklinje Bogom vernim. Naime, pređašnje nevolje će biti zaboravljene, i zato će biti od očiju mojih sakrivene. 17 Jer, gle, ja stvaram nebesa nova i zemlju novu, i pređašnje se pominjati neće, i na um vam to padati neće. 18 Stoga veselite se i kličite od kolena do kolena za ono što stvaram. A evo, ja stvaram od Jerusalima klicanje i od naroda njegova veselje. 19 I klicaće u Jerusalimu, i veseliće se u mom narodu; i više u njemu čuti se neće glas koji oplakuje i glas koji vapi. 20 Tamo više neće biti odojčeta kratkoga života, ni starca koji ne bi navršio dane svoje, jer će mladić kao stogodišnjak umirati, i stogodišnji grešnik prokletim će se smatrati. 21 I kuće će graditi i nastanjivati, i vinograde saditi i rod njihov jesti. 22 Neće jedni graditi, a drugi nastanjivati; neće jedni saditi, a drugi jesti. Nego će kao trajanje drveta biti trajanje naroda mojega, a dela svojih ruku koristiće izabranici moji. 23 Neće se mučiti naprazno, niti će rađati za užas, jer oni će biti potomstvo blagoslovenih od Gospoda i izdanci njihovi s njima. 24 I biće pre nego što će prizvati, a ja ću im odgovoriti; još dok budu govorili, ja ću ih uslišiti. 25 Vuk i jagnje zajedno će se napasati, i lav će slično volu slamu jesti, a zmiji će prašina biti za hranu. Oni zlo činiti neće, i potirati neće nigde na svetoj gori mojoj —  govori Gospod.“