1„Potražili su me koji nisu pitali, našli su me koji nisu iskali. Rekao sam: ’Evo me! Evo me!’ puku koji moje ime prizivao nije.
2Ruke svoje pružao sam vazdan prema narodu odmetničkom, koji putem nevaljanim hoda po svojim zamislima;
3narodu koji me u lice izaziva stalno, žrtve prinose po vrtovima i kâde na opekama,
4borave po grobovima, noć provode po skrivenim mestima, jedu meso svinjsko i drobe gadosti u zdele svoje;
5koji govore: ’Sebe se drži! Ne pristupaj meni, jer sam od tebe svetiji.’ Ovi su dim u nosu mom, vatra što povazdan gori.
6Evo, zapisano je preda mnom, neću ućutati dok ne namirim, a namiriću u nedra njihova.
7Krivice vaše i krivice otaca vaših, zajedno su — govori Gospod — jer oni kâde po gorama i ruže me po uzvišicama. I nekadašnje delo njihovo odmeriću u nedra njihova.“
8Govori Gospod: „Kao kad se stiče sok u grozdu, pa se kaže: ’Ne zatiri ga. U njemu je blagoslov’, tako ću učiniti radi svojih slugu: neću sve to zatrti.
9I izvešću iz Jakova potomstvo, i iz Jude mojih gora posednika, i to će izabranici moji baštiniti, i sluge moje tamo će se nastaniti.
10I Saron će postati za ovce plandište, i dolina Ahor za goveda počivalište — narodu mojem koji mene traži.
11A vi, koji ste Gospoda ostavili, koji ste svetu goru moju zaboravili, koji Gadu trpezu postavljate, i koji nalive izlivate na oltar Meniju —
12za vas odredio sam mač i da se svi savijete radi klanja. Zato što sam zvao i odgovorili niste, što sam govorio i slušali niste. Nego ste činili ono što ja smatram da je zlo, izabrali ste ono što mi nije ugodno.“
13Zato govori Gospodar Gospod: „Evo, sluge moje će jesti, a vi ćete gladovati. Evo, sluge moje će piti, a vi ćete žedni biti. Evo, sluge moje će se radovati, a vi ćete se stideti.
14Evo, sluge moje će se veseliti zbog dobra u srcu, a vi ćete vikati zbog bola u srcu, i tugovaćete zbog slomljenog duha.
15I ostavićete ime svoje da njim kunu moji izabranici: i neka te usmrti Gospodar Gospod! A sluge ću svoje drugim imenom nazvati.
16Širom zemlje ko se bude blagosiljao, neka se blagosilja Bogom vernim. I ko se bude zaklinjao širom zemlje, neka se zaklinje Bogom vernim. Naime, pređašnje nevolje će biti zaboravljene, i zato će biti od očiju mojih sakrivene.
17Jer, gle, ja stvaram nebesa nova i zemlju novu, i pređašnje se pominjati neće, i na um vam to padati neće.
18Stoga veselite se i kličite od kolena do kolena za ono što stvaram. A evo, ja stvaram od Jerusalima klicanje i od naroda njegova veselje.
19I klicaće u Jerusalimu, i veseliće se u mom narodu; i više u njemu čuti se neće glas koji oplakuje i glas koji vapi.
20Tamo više neće biti odojčeta kratkoga života, ni starca koji ne bi navršio dane svoje, jer će mladić kao stogodišnjak umirati, i stogodišnji grešnik prokletim će se smatrati.
21I kuće će graditi i nastanjivati, i vinograde saditi i rod njihov jesti.
22Neće jedni graditi, a drugi nastanjivati; neće jedni saditi, a drugi jesti. Nego će kao trajanje drveta biti trajanje naroda mojega, a dela svojih ruku koristiće izabranici moji.
23Neće se mučiti naprazno, niti će rađati za užas, jer oni će biti potomstvo blagoslovenih od Gospoda i izdanci njihovi s njima.
24I biće pre nego što će prizvati, a ja ću im odgovoriti; još dok budu govorili, ja ću ih uslišiti.
25Vuk i jagnje zajedno će se napasati, i lav će slično volu slamu jesti, a zmiji će prašina biti za hranu. Oni zlo činiti neće, i potirati neće nigde na svetoj gori mojoj — govori Gospod.“