Bible

1 Govori Gospod: „Nebesa su presto moj, a zemlja postolje za noge moje. Kakvu kuću ćete mi sagraditi? I gde je mesto moga počivanja? 2 Pa sve je to ruka moja načinila i sve je to postalo —  govori Gospod. A na koga ću pogledati? Na iscrpenoga i na duhovno slomljenoga, i onoga koji drhti pred mojom reči. 3 Taj što kolje vola, ko čoveka da ubija, i ko žrtvuje ovcu, kao da se psom skrnavi; taj što donosi prinos, ko da krv svinjsku prinosi, ko kâdi tamjanom, taj idola blagosilja. To su oni izabrali za svoje puteve i gadosti njihove po volji su duši njihovoj. 4 Ja ću takođe izabrati da im dodijavam: dovešću na njih to od čega zaziru. Zato što sam zvao, a odgovora nije bilo; govorio sam, a slušali nisu; nego su činili što ja zlom smatram, i birali ono što mi nije ugodno.“ 5 Poslušajte reč Gospodnju, vi, koji drhtite od njegove reči: „Govore vaša braća, mrzitelji vaši, koji vas gone zbog imena mojega: ’Neka se proslavi Gospod, te da vidimo vašu radost.’ I oni će postiđeni biti. 6 Glas graje iz grada, glas iz hrama  — glas je Gospoda koji namiruje naknadu neprijateljima svojim. 7 Pre nego što ju je zabolelo, ona je rodila; pre nego što je bol na nju došao, ona je na svet muškarca donela. 8 Ko je tako nešto čuo? Ko je ovako nešto video? Može li zemlja u jednom danu da rodi čitavi puk? Da bol odjedanput žacne, pa da Sion sinove svoje rodi? 9 ’Zar ja, koji otvaram matericu, pa da ne rađam?  —  govori Gospod. Zar ja, koji dajem da se rađa, pa da budem jalov?  —  govori Bog tvoj.’ 10 Radujte se zbog Jerusalima, i kličite u njemu, svi koji ga volite. Veselite se s njim, veselite se svi koji ste tugovali nad njim; 11 da budete nadojeni i nasićeni na dojkama utehe njegove, da se nasišete i nasladite iz obilja slave njegove.“ 12 Jer govori Gospod: „Evo, ja ću ga dosegnuti mirom koji je kao reka, i slavom naroda koja je kao potok nabujali. I njegovu odojčad će u naručju nositi i na kolenima milovati. 13 Kao čoveka koga majka njegova teši, tako ću i ja vas tešiti, i bićete utešeni u Jerusalimu.“ 14 I videćete i veseliće se srce vaše, i kao trava procvetaće kosti vaše, i poznaće se ruka Gospodnja na slugama njegovim, i posledice njihove na neprijateljima njegovim. 15 Jer, gle, Gospod u ognju dolazi, kao oluja su bojna kola njegova, vratiće u gnevnoj razjarenosti svojoj i karanju njegovom, u ognju raspaljenom. 16 Jer će Gospod suditi ognjem i mačem svojim svakom ljudskom biću, te će mnogi od Gospoda poginuti. 17 „Posvećuju i pročišćavaju sami sebe u vrtovima iza ’one jedne u sredini’; jedu svinjetinu i gadosti i miševe: zajedno će skončati  —  govori Gospod. 18 A ja znam dela njihova i namere njihove. Dolazi vreme da se saberu svi puci i svi jezici, pa će doći i slavu moju gledati. 19 I njima ću postaviti znak, te od onih koji su se izmakli, od njih ću poslati pucima: u Tarsis, Ful i Lud  —  poznatim strelcima  —  u Tuval i Grčku, na ostrva daleka gde se nije čulo što se o meni čuje, i gde se slava moja nije videla. I oni će pucima slavu moju objavljivati. 20 I oni će dovesti svu braću vašu iz svih tuđinskih naroda, prinos za Gospoda: na konjima i na kolima i u nosiljkama i na mazgama i na jednogrbim kamilama na svetu goru moju, Jerusalim  —  govori Gospod  —  kao što sinovi Izrailjevi prinose prinos u čistoj posudi u Domu Gospodnjem. 21 Pa ću i od njih uzeti za sveštenike, za Levite  —  govori Gospod. 22 Jer kao što će preda mnom stajati nebesa nova i zemlja nova, što ću ja načiniti  —  govori Gospod  —  tako će stajati potomstvo vaše i ime vaše. 23 I od mladog meseca do mladog meseca, i od subote do subote, dolaziće svako biće na poklonjenje pred licem mojim  —  govori Gospod; 24 i izlaziće i gledaće leševe ljudi koji su se od mene odmetnuli, jer crv njihov ne umire i oganj se njihov ne gasi; i biće za prezir svakom stvorenju.“