Isaiah 16
1 Šaljite jagnje vladaru zemlje, od Sele prema pustinji, do gore ćerke sionske.
2 Slično ptici oteranoj, slično gnezdu rasturenom, biće ćerke moavske na gazovima potoka Arnona.
3 „Daj nam savet! Donesi presudu! Usred podneva senku svoju kao noć rasprostri. Sakrivaj prognanike! Nemoj izdati begunce!
4 Pusti da k tebi uteknu prognanici moavski. Budi njihov zaklon ispred pustošnika; jer tlačitelj je skončao, ugnjetač je nestao, pustošenje je prestalo, gazilac je sa zemlje iščezao.“
5 „I tad će se učvrstiti presto u milosti, i na njemu će stolovati u istini, u šatoru Davidovu, sudija koji zahteva pravednost i vešt je sa pravdom.“
6 Čuli smo za moavsku nadmenost, gordost preveliku; za nadmenost njihovu i oholost njihovu. Isprazno je njihovo hvalisanje.
7 Tako nariče Moav, svi nariču nad Moavom, za koljivom od grožđa iz Kir-Eresa tuguju sasvim slomljeni.
8 Uvenuli su zasadi esevonski, vinogradi sivamski, gospodari nad pucima potrše njegove odabrane lozice. Doprli su do Jazira, zamicali u pustinju; ogranci su im dosezali da pređu more.
9 Zato plačem kao što Jazir oplakuje vinograde sivamske, natapam suzama Esevon i Elealiju; jer nad tvojom berbom i nad tvojom žetvom nestalo je klicanje,
10 veselje i radost. U vinogradima nema cike, ne kliče se od radosti; gazilac ne gazi grožđe u kaci, zatisnuo sam podvikivanje.
11 Zato utroba moja za Moavom kao harfa cvili, i potresen sam za Kir-Eresom.
12 I biće da će se videti: na uzvišicama umaraju se Moavci, i dolaze na svetilište svoje da se mole, ali to neće ići.
13 Ovo je reč što je Gospod nekad rekao za Moav.
14 Sad, pak, Gospod kaže govoreći: „Za tri godine, kao tri godine najamničke, moavska će slava potamneti sa svim velikim mnoštvom, a ono malo ostatka biće sitno i slabašno.“