1Proroštvo protiv Moava: „Obnoć je opustošen Ar; srušen je Moav! Obnoć je opustošen Kir; srušen je Moav!
2U hram i Devon ona se uspinje na uzvišicu da plače; nad Navavom i nad Medevom nariče narod moavski; a sve su glave ogolele i sve brade obrijane;
3po ulicama su vrećama zaogrnuti, na njihovim krovovima i po trgovima svi oni nariču i plačući silaze.
4Esevon i Elealija jauču, glas njihov se čuje do Jase. Zato drhću ratnici moavski, u grču je duša njihova.
5Zato jeca srce moje zbog Moavaca, begunci njihovi beže do Soara, Eglat-Selisije, plačući se penju na Luit; putem oronajimskim razleže se jauk nad ruševinama.
6Jer su se isušile vode nimrimske, trava je usahla, bilje propalo, zelenila više nema.
7Zato ko je nešto uštedeo i skladišta njihova, taj će to nositi na Potok vrba.
8Jer jauk se razleže do granice s Moavom, naricanje mu je do Eglajima, naricanje mu je do Vir-Elima.
9Ta, pune su krvi vode dimonske, a ja ću još dodati Dimonu jednog lava na moavske begunce i na preostale u zemlji.“