Isaiah 14
1 Ta, smilovaće se Gospod Jakovu, i opet će izabrati Izrailja; i daće im da se odmore na svom tlu. Pa će im se pridružiti došljak i priključiće se plemenima Jakovljevim.
2 I uzeće ih narodi i odvešće ih u njihov kraj, a potomstvo Izrailjevo njih će naseliti na Gospodnjem tlu, kao robove i sluškinje. I zarobiće one koji su njih zarobljavali, i biće gospodari nad svojim tlačiteljima.
3 I biće onog dana: Gospod će ti dati počinak od napora tvojih i od nevolja tvojih i robovanja teškog, čime su te bili tlačili.
4 Tad ćeš sastaviti izreku protiv vavilonskog cara, ti ćeš govoriti: Kako nestade tlačitelj! Kako nestade mučilište!
5 Gospod je slomio palicu opakih i žezlo vladarsko
6 što je besno tuklo narode udarcima što ne prestajahu, što je gnevno potčinjavalo puke, nemilice ih progonilo.
7 Sva zemlja se odmara, počiva, prolama se klicanje.
8 Nad tobom se raduju čempresi i kedri livanski: „Od kako si pao, ne dolaze na nas drvoseče.“
9 Dole se zbog tebe Svet mrtvih uskolebao, kada dođeš, da te on pozdravi; zato on budi preminule, sve moćnike zemaljske; sa svojih prestola ustaju svi carevi raznih narodnosti.
10 Svi ti oni kazuju i govore: „Ti si onemoćao kao i mi što smo. Ti si nama sličan postao.“
11 Oholost se tvoja u Svet mrtvih sruši, buka tvojih lauta; pod tobom je ležaj truleži, a nad tobom pokrivač od crva.
12 Kako pade sa nebesa, Svetlonošo, sine Zorin? Oboren si ti na zemlju, razoritelj nad pucima.
13 A u svom si srcu govorio: „Popeću se na nebesa, iznad zvezda Božijih. Presto svoj ću podići i sešću na gori sabornoj, na ivicama severa.
14 Uzneću se na visine nad oblacima, izjednačiću se sa Svevišnjim.“
15 A ti si u Svet mrtvih bačen, u dubine bezdana.
16 Koji te vide, oni te posmatraju, i o tebi razmišljaju: „Je li to taj čovek koji je zemlju tresao, carstva drmao;
17 koji je vaseljenu u pustinju pretvarao i njene gradove rušio; koji zatvorenike svoje kući nije puštao?“
18 Carevi raznih naroda svi počivaju u časti, svaki je u svojoj grobnici;
19 a ti si izbačen iz groba svog kao neki izdanak odurni, pokriven si poklanima, mačem probodenima, na ploče od rake pobacanima, kao izgažena lešina.
20 Ni tvoj pogreb neće biti kao što je pogreb njihov, zato što si svoju zemlju razorio, zato što si svoj narod poklao. Neka se nikad više potomstvo zlikovačko ne pominje.
21 Spremite pokolj potomcima zbog krivice njihovih otaca, da se više ne podižu da svet osvajaju. Te će sva vaseljena biti pokrivena gradovima.
22 „Ustaću na njih — govori Gospod nad vojskama — i zatrću Vavilonu ime i ostatak i rod i porod — govori Gospod.
23 Pa ću njega u posed predati ježevima i močvarama. Počistiću ga metlom-zatiralicom — govori Gospod nad vojskama.“
24 Zakleo se Gospod nad vojskama govoreći: „Što zamislih, to se ima zbiti, što naumih, to će se dogoditi.
25 Skršiću Asirca na mojoj zemlji, izgaziću na mojim gorama. Njen će jaram sa njih pasti; njeno breme sa njihovih pleća.“
26 Takva je odluka donesena protiv čitave zemlje; takva je ruka ispružena protiv svih narodnosti.
27 A kad Gospod nad vojskama odluči, ko će se usprotiviti? Kad on ruku ispruži, ko će je odvratiti?
28 Godine kad je umro car Ahaz bilo je ovo proroštvo:
29 Ne raduj se, Filistejo cela, što se slomi štap što te udara, jer će otrovnica izaći iz zmijskog klupka i ona će izleći zmaja krilatoga.
30 I napasaće se prvenci ubogih, i u spokojstvu počivaće siromasi; a tvoj rod ću pomoriti glađu, i pobiću što od tebe ostane.
31 Kukajte, vratnice! Zapomaži, grade! Strepi, sva filistejska zemljo! Jer najezda sa severa dolazi, i čete njezine niko ne napušta!
32 Šta će se tada odgovoriti glasnicima bilo koga puka? „Gospod je osnovao Sion, i u njemu će biti zaštićeni siromasi iz njegova naroda.“