1„Dođite! Hajde da se vratimo Gospodu, jer on nas je rastrgnuo, i on će nas izlečiti; on nas je udario, i on će nas previti!
2Oživeće nas za par dana, a već trećeg će nas dići da pred njime mi živimo!
3Hajde da ga upoznamo, hajde da težimo bogopoznanju! On sigurno stiže kao zora, dolazi nam kao kiša, kao pozna kiša zemlju što natapa.“
4„Šta da ti radim, Jefreme? Judo, šta da ti radim? Vaša je odanost ko oblak jutarnji, kao rosa rana nestaje.
5Seći ću ih u komade preko proroka, ubiću ih rečima svojih usta, a propisi će moji biti svetlo što se javlja.
6Jer ja milosrđe hoću, a ne žrtvu; bogopoznanje, a ne svespalnice!
7Poput Adama su savez prekršili. O, kako su me izdali!
8Galad je grad zločinaca krvavih tragova.
9Družina je sveštenička banda ubica što čoveka vreba. Ubijaju na putu za Sihem, grozote su počinili.
10Video sam strašne stvari u domu Izrailjevom: Jefrem tamo bludniči, a Izrailj se opoganio.
11Judo, i za tebe je određena žetva, iz izgnanstva narod svoj kad vratim.