1Čujte ovo, sveštenici i pazi, dome Izrailjev! I ti, dvore carev, poslušaj, jer ti je određen sud, jer ste bili zamka za Mispu i mreža razapeta preko Tavora.
2Ogrezli su u klanju, buntovnici, i sve sam ih pokarao.
3Poznajem ja Jefrema i Izrailj od mene skriven nije. Jer ti sada bludničiš, Jefreme, ti sebe opogani, Izrailju!
4Dela im njihova ne puštaju da se svome Bogu vrate, jer im je u srcu duh bludništva i Gospoda ne poznaju.
5Izrailju ponos svedoči u lice, pa će se i Izrailj i Jefrem spotaknuti u svojoj krivici. A i Juda će se spotaknuti s njima.
6Sa stadima i krdima će ići Gospoda da traže, ali ga pronaći neće jer se on izmaknuo od njih.
7Gospoda su izneverili jer su decu tuđu izrodili, i sad će ih praznik mladina pojesti sve sa imanjem njihovim.
8Duvajte u trubu u Gavaji, zatrubite u Rami, vičite u Vet-Avenu — za tobom, o, Venijamine!
9Jefrem će postati pustoš na dan kazne, i ja plemenima izrailjskim otkrivam stvari pouzdane.
10Judini su glavari postali kao oni što pomeraju među, i ja ću na njih kao vodu da izlijem jarost svoju.
11Jefrem je potlačen, sud ga je skršio jer mu je baš po volji bilo da ide za idolima.
12A ja sam Jefremu kao moljac, i kao trulež domu Judinom.
13A kada je Jefrem video svoju bolest i Juda ranu svoju, otišao je Jefrem Asiriji i poslao po velikog cara. Ali on ne može da vas izleči, on ne može da isceli ranu vašu.
14Jer ja sam Jefremu poput lava i Judi sam poput lavića. Ja, ja ću da rastrgnem, da odjurim i odvučem, i niko ne može da izbavi!
15Odjuriću, vratiću se na svoje stanište dok ne podnesu sud. I tražiće lice moje u nevolji svojoj, i tražiće me željno.“