1Dođe mi reč Gospodnja:
2„Sine čovečiji, govori Gospod Bog zemlji izrailjskoj: ’Kraj, došao je kraj na četiri kraja zemlje!
3Sada ti je došao kraj, jer ću poslati svoj gnev na tebe. Sudiću ti po tvojim putevima i platiću ti za sve tvoje gadosti.
4Moje ti se oko neće sažaliti, neću te poštedeti, nego ću ti platiti za tvoje puteve i za gadosti u tebi. Tada ćete znati da sam ja Gospod.’
5Govori Gospod Bog: ’Dolazi zlo za zlom.
6Došao je kraj! Kraj je stigao! Gle, došao je, na tebe se namerio.
7Kucnuo ti je čas, žitelju zemlje, vreme je došlo, blizu je dan; strahota je u gorama, a ne radost.
8Svoj bes ću ubrzo izliti na tebe, gnev ću svoj iskaliti na tebi. Sudiću ti po tvojim putevima, platiću ti za sve gadosti tvoje.
9Moje ti se oko neće sažaliti, neću te poštedeti, nego ću ti platiti za tvoje puteve, i za gadosti koje su u tebi. Tada ćeš znati da to ja, Gospod, udaram.
10Dan je, evo, došao! Propast je iznikla, štap je procvetao, oholost napupela!
11Nasilje je izraslo u štap bezakonja. Niko od njih neće ostati, ništa od njihovog mnoštva, ništa od njihovog blaga, ničega vrednog među njima!
12Došlo je vreme, prispeo je dan. Ko kupuje, neka se ne veseli, ko prodaje, neka ne žali, jer gnev dolazi na sve mnoštvo.
13Ko prodaje neće moći da povrati što je prodao, dokle god su obojica živi, jer je viđenje za sve mnoštvo i neće biti opozvano. Zbog svoje krivice niko neće sačuvati svoj život.
14U trube su zatrubili, sve je spremno, ali nema nikog da u boj pođe, jer moj je gnev nad svim mnoštvom.
15Napolju je mač, a unutra zaraza i glad; ko je napolju poginuće od mača, a ko je unutra, njega će proždreti glad i zaraza.
16A njihovi preživeli koji umaknu, biće po gorama, kao golubovi po dolinama, i svi će uzdisati, svaki za svoju krivicu.
17Sve će ruke malaksati, a sva će kolena postati kao da su od vode.
18Opasivaće se kostreću, drhtanje će ih obuzeti, na svakom će licu biti sram, i svaka će glava oćelaviti.
19Izbaciće na ulice svoje srebro i zlato kao smeće. Njihovo srebro i zlato neće moći da ih izbavi u dan gneva Gospodnjeg. No, svoju glad neće utoliti, svoje trbuhe neće napuniti, jer su zbog toga posrnuli u krivicu.
20Dičili su se svojim divnim nakitom; od njega su pravili likove svojih odvratnih i gadnih stvari. Zato ću im ga pretvoriti u smeće.
21Onda ću ga predati u ruke tuđinaca da ga oplene, i zlikovcima na zemlji da ga opljačkaju, koji će ga oskrnaviti.
22Okrenuću svoje lice od njih, pa neka se skrnavi moje blago; neka razbojnici upadaju u njega i neka ga oskrnave!
23Iskuj okove, jer je zemlja puna krvi nepravedno osuđenih, a grad pun nasilja.
24Zato ću dovesti najgore među narodima da zaposednu njihove kuće. Tako ću dokrajčiti ponos moćnih, a njihova svetilišta će biti oskrnavljena.
25Kad strahota dođe, tražiće mir, a njega neće biti.
26Jedna će propast ići za drugom, jedna loša vest stizaće za drugom. Tada će tražiti viđenje od proroka, ali će sveštenik ostati bez Zakona, a starešine bez saveta.
27Car će tugovati, knez biti obučen u očaj, a ruke naroda zemlje će drhtati. Postupaću s njima po njihovim putevima i suditi im po njihovim sudovima. Tada će znati da sam ja Gospod.’“