1И ово су Соломонове мудре приче које су преписали људи Језекије, Јудиног цара:
2Божија је слава да сакрива ствари, а цару је слава да ствар истражује.
3Небо је високо, земља је дубока, а и срца царска нико не истражи.
4Уклони са сребра згуру и ето га чанак за ковача:
5уклони злога од цара и у правди престо његов утврђен ће бити.
6Пред царем се не величај и не стој на месту великаша;
7јер је боље да ти каже — „Горе дођи!“ — него да те понизи пред племићем. А то што су ти очи виделе
8не доводи журно на суђење, јер шта ћеш када те на крају посрами ближњи твој?
9Реши спор са ближњем својим и тајну другога не откривај;
10да те не би осрамотио онај који слуша и зао глас остао на теби.
11Благовремено казана реч је попут златних јабука у сребрним чинијама.
12Минђуша златна и украс од чистог злата је укор мудрог ономе који слуша.
13Као студен снега на дан жетве је верни гласник оном ко га шаље — освежава душу свога господара.
14Попут облака и ветра без кише човек је што се хвали даром недарованим.
15Стрпљивошћу се наговара владар, а и језик благи може кост да сломи.
16Кад нађеш мед, једи док се не наједеш, јер ћеш га повратити ако се преједеш.
17Нека ти је нога ретко у кући ближњег твога, да те се не засити и не замрзи те.
18Попут буздована, мача и стреле оштре је човек који сведочи против ближњег свога, а лажов је.
19Зуб покварен и клецава нога је поверење у издајника у дану невоље.
20Као човек што хаљину скида по зимскоме дану и као сирће на шалитри, такав је онај који песме пева срцу жалосноме.
21Ако је твој непријатељ гладан, нахрани га, и ако је жедан, напој га водом.
22Јер ако тако чиниш, згрнућеш жар угљени на његову главу, а Господ ће да ти плати.
23Северац кишу доноси, а језик оговарачки срдита лица.
24Боље је седети на углу крова него са женом свадљивом у заједничкој кући.
25Што је студен вода души изнуреној, то је добра вест из далеке земље.
26Замућен извор и бунар зарушени је праведник што тетура пред неправедником.
27Није добро преждрати се меда и људима на част није да част своју траже.
28Град проваљен и без зида је човек који не зна себе самог да обузда.