1Као снег лети и киша о жетви, тако част не стоји безумном.
2Као кад прхне врабац и ласта кад одлети, тако и клетва не стиже без повода.
3Бич је за коња, ђемови за магарца, а батина за леђа безумног.
4Не узвраћај безумноме по безумљу његовоме, да и са̂м не би био њему налик.
5Узврати безумноме по безумљу његовоме, да са̂м себи не би био мудар.
6Ноге своје са̂м сасеца, насиљем се поднапија ко поруку шаље рукама безумног.
7Како ноге висе одузетом, таква је мудра прича у устима безумнога.
8Камен у праћку веже ко безумном почаст даје.
9Трнова грана у руци пијанца је мудра прича у устима безумнога.
10Попут стрелца што рањава кога стигне, такав је човек што унајмљује безумника и онај што унајмљује пролазника.
11Враћа се пас на своју бљувотину као што се и безумник враћа безумљу своме.
12Видиш ли човека који мисли за себе да је мудар? Више је наде за безумника него за њега!
13Ленштина говори: „Лав је на улици! Лав је насред трга!“
14На шаркама окрећу се врата, а ленштина на кревету своме.
15Ленштина умаче руку у чанак, али је преуморан да устима својим је принесе.
16Самом себи ленштина је мудрији од седморице што разборито одговарају.
17Пса за уши хвата ко се у пролазу љути због туђе расправе.
18Као махнитави што бакље, стреле и смрт сеје,
19такав је човек што вара ближњег свога, па још каже: „Нисам ли се нашалио?!“
20Када нема дрва и ватра се гаси, када нема клеветника и свађа се стиша.
21Угаљ је за жеравицу и дрво за ватру, а човек свађалица да потпали свађу.
22Речи клеветника су као посластице што у стомак клизе.
23Посребрена грнчарија — то су усне углађене и зло срце.
24Онај који мрзи скрива се уснама својим, а у себи сакупља превару.
25Не веруј човеку умилног гласа коме је у срцу седмострука гадост.
26Он се скрива, мржњу прикрива, али ће се разоткрити у збору поквареност његова.
27Ко јаму копа, са̂м у њу пада и ко камен ваља, на њега се сваља.
28Лажљив језик мрзи оне које дроби и уста ласкава рушевине праве.