1Не завиди злима, не пожели да си с њима;
2јер у срцу своме смишљају насиље, најављују уснама невољу.
3Мудрошћу се подиже кућа, а разборитошћу је основана;
4знањем су јој собе напуњене сваким благом пожељним и вредним.
5Човек ратник је јак, али онај који зна јача снагу своју;
6јер ћеш рат добити мудрим саветима и победа је у многим саветницима.
7Висока је мудрост немудроме, он уста своја не отвара на судским вратима.
8Ко је предан да зло смишља назваће га сплеткарошем.
9Грех су безумни науми и подругљивац је одуран људима.
10Клонеш ли у дану невоље, клонуће и твоја снага.
11Спасавај оне које у смрт вуку, извлачи оне што тетурају на погубљење.
12Јер, кажеш ли — „Али, ми то нисмо знали!“ — неће ли схватити онај што прониче срца? Неће ли знати онај који ти живот чува и узвратити човеку по делу његовом?
13Једи мед, сине мој, јер је здрав и непцу је твоме сладак мед из саћа.
14Такво је познање мудрости души твојој ако је пронађеш; тада будућност постоји и твоја нада неће пропасти.
15Не вребај ко зликовац у потаји на дом праведника и коначиште његово не руши.
16Јер падне ли праведник и седам пута, устаће, а зликовац ће посрнути у невољи.
17Не радуј се док се руши душманин твој, кад посрне нека ти се срце не весели;
18да Господ то не види и то буде зло пред њиме, па са душманина повуче свој гнев.
19Не жести се због злотвора, не завиди зликовцима;
20јер будућност не припада злотвору, догорева светиљка зликовцу.
21Бој се Господа, сине мој, баш као и цара; не дружи се с бунтовнима;
22јер изненадна долази њихова пропаст и ко да зна који је крај ове двојице?
23И ово се тиче мудрих људи: Страхота је кад се гледа ко је ко на суду.
24Наиме, ко каже зломе — „Ти си праведан!“ — људи ће га проклињати, народи га презирати.
25А онима који га прекоре уживање ће бити, на њих ће доћи благослов добра.
26Усне воли онај ко узвраћа праведним речима.
27Посао свој на пољу заврши, припреми њиву своју, а онда изгради кућу своју.
28Не сведочи без разлога против ближњег свога, зар ћеш да обмањујеш уснама својим?
29Не реци — „Како је он урадио мени, тако ћу и ја да урадим њему. Узвратићу му по делу његовом!“
30Прошао сам поред поља ленштине и поред винограда безумника.
31И гле, у трње је све зарасло, копривама све обрасло, зид камени беше срушен.
32Када сам то видео, срцем сам схватио, видео сам и прихватио поуку:
33Још мало снова, још мало дремежа, још мало доконо да склопиш руке;
34и доћи ће твоје сиромаштво као скитница и немаштина као насилник.