1Кад са владаром седаш да једеш пажљиво размотри шта је пред тобом;
2нож ћеш ставити под грло своје ако си алав.
3Не жуди за његовим ђаконијама, јер је то варљива храна.
4Не напињи се да стекнеш богатство и своје се памети прођи.
5Пустиш ли на њега очи своје, гле њега нема, јер је себи начинило крила попут орла, што се вине у небеса.
6Не једи храну саможивца, не пожели ђаконије његове.
7Јер како се он у себи прерачунава, баш је такав када ти каже — „Једи и пиј!“ — а срце му није с тобом.
8Избљуваћеш залогај који си појео, проћердаћеш све љубазне речи своје.
9Не говори ушима безумног, јер ће презрети поруку твојих речи.
10Не помичи древни међаш, не залази у њиве сирочади.
11Јер је јак њихов Откупитељ, одбраниће њихов случај од тебе.
12Срце своје предај опомени, своје уши поучним речима.
13Не ускраћуј казну детету, јер неће да умре ако га и удариш шибом.
14Туци га шибом и душу му од Света мртвих спаси.
15О, мој сине, ако ти је срце мудро и моје се срце радује;
16радује се нутрина моја, кад ти усне честито говоре.
17Нек ти срце грешницима не завиди, у богобојазности ти поваздан буди.
18Нема сумње, будућност постоји, твоја нада неће пропасти.
19Сине мој, послушај и мудар буди, своје срце ти на пут усмери.
20Не дружи се са онима што се вином опијају, са онима који ждеру месо.
21Јер, осиромашиће и пијаница и изелица, мамурлук ће их обући у дроњке.
22Слушај оца свога што те је родио, мајку своју не презири ни када остари.
23Истину купуј и не продаји мудрост, прекор и поуку.
24Јако се радује отац праведног сина, ко је родио мудрог сина ужива у њему.
25Нека се радују и отац твој и мајка твоја, нека се весели она која те је родила.
26Срце ми своје дај, сине мој, и нека ти очи почивају на путевима мојим.
27Јер блудница је дубока јама, туђинка је узано ждрело.
28Она је ко лопов што вреба из потаје и међу мушкарцима умножава неверне.
29Ко то кука? Ко то јечи? Ко се свађа? Ко то приговара? Ко има ране безразложне и коме су закрвављене очи?
30Онима што се излежавају крај вина, онима што иду да пробају вино измешано.
31Не гледај вино док се румени, док се светлуца у чаши, док лагано клизи.
32Као змија на крају уједа, као отровница убада.
33Чудне ће призоре да виде очи твоје и срце говориће лудорије.
34Бићеш као онај што лежи усред мора, као онај што лежи наврх јарбола.
35И рећи ћеш: „Ударили су ме, а болестан нисам, тукли су ме, осетио нисам. Када ћу се пробудити да поново потражим пиће?“