Proverbs 23
1 Кад са владаром седаш да једеш пажљиво размотри шта је пред тобом;
2 нож ћеш ставити под грло своје ако си алав.
3 Не жуди за његовим ђаконијама, јер је то варљива храна.
4 Не напињи се да стекнеш богатство и своје се памети прођи.
5 Пустиш ли на њега очи своје, гле њега нема, јер је себи начинило крила попут орла, што се вине у небеса.
6 Не једи храну саможивца, не пожели ђаконије његове.
7 Јер како се он у себи прерачунава, баш је такав када ти каже — „Једи и пиј!“ — а срце му није с тобом.
8 Избљуваћеш залогај који си појео, проћердаћеш све љубазне речи своје.
9 Не говори ушима безумног, јер ће презрети поруку твојих речи.
10 Не помичи древни међаш, не залази у њиве сирочади.
11 Јер је јак њихов Откупитељ, одбраниће њихов случај од тебе.
12 Срце своје предај опомени, своје уши поучним речима.
13 Не ускраћуј казну детету, јер неће да умре ако га и удариш шибом.
14 Туци га шибом и душу му од Света мртвих спаси.
15 О, мој сине, ако ти је срце мудро и моје се срце радује;
16 радује се нутрина моја, кад ти усне честито говоре.
17 Нек ти срце грешницима не завиди, у богобојазности ти поваздан буди.
18 Нема сумње, будућност постоји, твоја нада неће пропасти.
19 Сине мој, послушај и мудар буди, своје срце ти на пут усмери.
20 Не дружи се са онима што се вином опијају, са онима који ждеру месо.
21 Јер, осиромашиће и пијаница и изелица, мамурлук ће их обући у дроњке.
22 Слушај оца свога што те је родио, мајку своју не презири ни када остари.
23 Истину купуј и не продаји мудрост, прекор и поуку.
24 Јако се радује отац праведног сина, ко је родио мудрог сина ужива у њему.
25 Нека се радују и отац твој и мајка твоја, нека се весели она која те је родила.
26 Срце ми своје дај, сине мој, и нека ти очи почивају на путевима мојим.
27 Јер блудница је дубока јама, туђинка је узано ждрело.
28 Она је ко лопов што вреба из потаје и међу мушкарцима умножава неверне.
29 Ко то кука? Ко то јечи? Ко се свађа? Ко то приговара? Ко има ране безразложне и коме су закрвављене очи?
30 Онима што се излежавају крај вина, онима што иду да пробају вино измешано.
31 Не гледај вино док се румени, док се светлуца у чаши, док лагано клизи.
32 Као змија на крају уједа, као отровница убада.
33 Чудне ће призоре да виде очи твоје и срце говориће лудорије.
34 Бићеш као онај што лежи усред мора, као онај што лежи наврх јарбола.
35 И рећи ћеш: „Ударили су ме, а болестан нисам, тукли су ме, осетио нисам. Када ћу се пробудити да поново потражим пиће?“