1Мудар син прихвата очево васпитање, а подругљивац не слуша укор.
2Човек се насити добра од плода уста својих, а покварењаци су гладни насиља.
3Ко год чува уста своја чува живот свој, а пропаст следује ономе ко шири своје усне.
4Душа ленштине је гладна, али нема ништа, а душа се марљивих људи нахрани.
5Праведник мрзи лаж, а злобник одурно и срамно поступа.
6Праведност чува пут честитог, а неправда обара грешника.
7Неко себе представља богатим, али нема ништа, а неко себе представља сиромашним, а пребогат је.
8Човек богатством откупљује душу своју, а сиромах и не чује претњу.
9Светло праведника блешти, а светиљка зликоваца гасне.
10Бахатост једино раздор изазива, а мудрост је код оних који примају савет.
11Нагло стечено богатство се умањује, а увећава се оно сакупљано радом.
12Дуготрајно надање жалости срце, а испуњена жеља је као дрво живота.
13Ко презире реч себи самом шкоди, а ко страхује од заповести награђен ће бити.
14Мудрачева поука врело је живота и одвраћа од смртних замки.
15Проницљивост стиче наклоност, а пут неверних је непромењив.
16Сваки обазрив човек ради према знању, а безумни шири безумље.
17Гласник зла у зло пада, а сведок истине лечи.
18Сиромаштво и срамота стижу оног ко не мари за опомену, а почашћен ће бити онај ко прихвата укор.
19Слатка је души жеља испуњена, а безумнику је мрско да се од зла одврати.
20Биће мудар ко иде с мудрима, а настрадаће ко се дружи с безумнима.
21Грешнике пропаст прогони, а праведници су добром награђени.
22Добар човек оставља наследство унуцима, а грешникова се добра чувају за праведника.
23Обиље је хране на неузораном пољу сиромаха, али га је неправда односи.
24Ко свој прут штеди мрзи свога сина, а воли га ко га на време кори.
25Када једе, праведнику се душа наједе, а стомак злобника остаје гладан.