1Ко воли опомену воли знање, а простак је ко презире укор.
2Добар човек добија Господњу наклоност, а он проклиње човека који прави сплетке.
3Поквареношћу се нико неће учврстити, а корен је праведника непоколебив.
4Честита је жена круна мужу своме, а жена раскалашна му је као трулеж у костима.
5Праведни су науми праведника, а савети покварених су обмана.
6Речи злих људи крв вребају у заседи, а честити се устима својим ослобађају.
7Зликовци се руше и више их нема, а дом праведника истрајава.
8Човек се цени према разборитости својој, а срце покварењака биће презрено.
9Бољи је неугледан човек, а са слугом, него онај што уздиже себе, а нема да једе.
10Праведник се брине и за добро својих животиња, а злобници су окрутни и кад се смилују.
11Изобиље хране има онај који своју земљу ради, а шупљоглавац тежи безвредним стварима.
12Злобник жуди за злим пленом, а корен праведника је плодоносан.
13Злобнику је замка у греху усана, а праведник се клони невоље.
14Човек се насити добра плодом уста својих и врати му се све што рукама ради.
15Безумник сматра да живи исправно, али је мудар онај ко слуша савет.
16Безумников се гнев одмах препозна, а ко је обазрив покрива срамоту.
17Кад верни сведок сведочи, он објављује правду, а лажљиви сведок обмањује.
18Има људи који говоре несмотрено као да боду мачем, а језик мудрих лечи.
19Истинољубива уста ће довека утврђена бити, а лажљиви језик ће нестати док трепнем.
20Обмана је у срцу оних што смишљају зло, а радост следује оне што зову на мир.
21Праведника не сналази никаква невоља, а зликовци су пуни немира.
22Лажљиве су усне одурне Господу, а милина су му истинотворци.
23Обазрив човек не открива знање, а срце будаластих разглашава безумље.
24Рука марљивих људи ће владати, а ленштина мора да робује.
25Срце што стрепи повија човека, а добра реч га ведри.
26Праведник бира себи пријатеља, а неправеднике заводи пут њихов.
27Нема печења за ленштину, човеку је благо марљивост његова.
28Живот је на путу праведности и нема смрти на њеној стази.