1Свака мудра жена кући своју кућу, а безумна је жена раскућује рукама својим.
2Господа се боји ко честито живи, а презире га онај ко покварено живи.
3Безумников говор је батина за леђа његова, а мудре чувају уста њихова.
4Где волова нема и јасле су чисте, у снази је вола обиље плодова.
5Веран сведок не говори лажи, а лажљиви сведок одише лажима.
6Подругљивац мудрост тражи и не налази је, а поучен човек знање проналази лако.
7Иди од безумника, од њега нећеш чути паметне речи.
8Мудрошћу обазрив човек схвата пут свој, а безумље безумних је обмана.
9Безумници се ругају греху, а међу честитима је добра воља.
10Срцу је позната горчина његова и туђинац не дели његово весеље.
11Кућа ће злобника бити разорена, а шатор праведника ће процветати.
12Неки пут пред човеком као да је прав, али завршава на путевима смрти.
13Срце боли и у смеху, а и радост на свом крају понекад је жалост.
14Својих ће се путева наситити отпадник, а и добар човек биће сит од својих.
15Лаковерни свачему верује, а обазрив пази на свој корак.
16Мудар се човек боји греха, клони га се, а немудар је распојасан, у себе сигуран.
17Будаласто ради човек који брзо плане, а и сплеткарош је омражен.
18Лаковерним следује безумље, а обазриви се знањем ките.
19Пред добрим ће се људима злобници клањати и покварењаци пред вратима праведних.
20И суседу своме мрзак је сиромах, а много је оних што воле богатога.
21Грешан је човек што презире ближњег свога, а благословен је онај који је наклоњен понизнима.
22Не застрањују ли сплеткароши? Милост и истина онима што добро смишљају.
23Од сваког вреднога рада долази зарада, а од празних прича само оскудица.
24Мудрима је круна њихово богатство, немудрост је немудрог глупава.
25Истинољубив сведок спасава животе, а лажљиви слаже чим зине.
26У богобојазности је поуздање јаком и уточиште деци његовој.
27Врело је живота богобојазност и одвраћа од смртних замки.
28Царева је слава у мноштву народа, а кад живља нема, тад владар пропада.
29Ко се споро срди врло је разборит, а ко брзо плане велича безумље.
30Здраво срце — здраво тело; љубомора — трулеж у костима.
31Ко тлачи убогог срамоти му Саздатеља, а слави га онај што се убогом смилује.
32Опаки ће срушен бити опакошћу својом, а праведник и у смрти уточиште има.
33Мудрост почива у срцу разумног човека, чак је и у нутрини безумника обелодањена.
34Праведност уздиже народ, а грех је срамота народу.
35Цар поштује слугу што честито ради, а гневан је на онога што ради срамотно.