Jeremiah 5
1 „Протрчите по трговима Јерусалима. Гледајте, посматрајте, тражите по улицама: да ли ћете пронаћи човека, иједног који поступа по правди и који тежи верности, па да опростим граду.
2 ’Тако ми живог Господа!’, ако тако и говори народ, заправо се лажно заклињу.“
3 О, Господе, не траже ли твоје очи верност? Ти си их ударао, али нису попустили; докрајчио си их, али су одбили да прихвате карање. Окаменили су своје образе да су тврђи него стена и одбијају да се врате.
4 Ја сам рекао: „Баш су сиромаси, и баш су лудо поступили јер не познају Господњи пут и прописе Бога свога.
5 И себи сам рекао да ћу ићи великашима, па ћу њима да говорим, јер они познају Господњи пут и прописе Бога свога.“ Али су и они сложно скршили јарам и изломили окове.
6 Зато ће их напасти шумски лав, пустињски вук ће их опустошити и рис ће вребати код њихових градова. И свако ко изађе од њих биће растргнут у комаде, јер су многи њихови преступи и бројна су њихова отпадништва.
7 „И како ћу све то да ти опростим? Твоја су ме деца оставила и заклела се лажним боговима. Ја сам их наситио, а они су учинили прељубу и журили у кућу блуднице.
8 Они су као угојени, једри ждрепци, па сваки рже за женом свог ближњег.
9 Зар због тога да их не казним? — говори Господ. Над народом попут овог зар да се не освети моја душа?
10 Идите међу редове његове лозе и искидајте их, али не чините потпуно уништење. Одстраните посечене лозице јер не припадају Господу.
11 Јер су ме сасвим изневерили дом Израиљев и дом Јудин — говори Господ.“
12 Лагали су о Господу јер су рекли: „Није он такав! Неће нас да задесе ни зло ни мач, а ни глади нећемо видети!
13 Пророци су постали попут ветра јер реч није у њима, па нека им тако и буде учињено.“
14 Зато говори Господ Бог над војскама: „Зато што су тако изјавили, ево, моје ћу речи у твојим устима да претворим у ватру, а овај народ у дрва, па ће их прогутати.
15 Ево, доводим на тебе народ издалека, доме Израиљев — говори Господ. То је крепак народ, древни народ, народ чији језик не разумеш шта год да говоре.
16 Тоболац им је попут гроба отворен и сви су ратници.
17 Прогутаће ти и летину и храну. Прогутаће ти синове и ћерке. Прогутаће ти стада и крда. Прогутаће ти вино и смокве. Разориће ти мачем утврђене градове у које си се уздао.
18 Али тих дана — говори Господ — нећу те сасвим сатрти.
19 Јер тада ћете упитати: ’Зашто нам чини све то Господ, наш Бог?’ А ти ћеш им одговорити: ’Као што сте напустили мене и служили туђим боговима у својој земљи, тако ћете сада да служите туђинцима у земљи која није ваша.’
20 Најавите ово у дому Јаковљевом и објавите у Јуди. Реците:
21 ’Чујте сад ово, луди и неразумни народе, који има очи, а не види и који има уши, а не чује!
22 Зар се мене не бојите? — говори Господ. Не дрхтите ли од мене који сам вечном уредбом поставио песак за границу мору, и оно га не прелази? Ако се и усталаса, оно се не излива; таласи му хуче, али се не преливају.’
23 Али овај народ има срце пркосно и одметничко, скренули су и удаљили се.
24 Нису рекли од срца: ’Сад се бојмо Господа, нашег Бога који нам даје рану и позну кишу на време, који нам чува седмице одређене за жетву.’
25 Ваше су кривице све ово ускратиле и ваши су греси задржали ово добро.
26 Јер се у мом народу налазе зликовци што вребају као птичари из заседе, што постављају замке да хватају људе.
27 И као што је кавез пун птица, тако су њихове куће пуне преваре. Зато су постали силни и награбили су блага.
28 Угојени су и углађени. Они претерују у злу, не маре за право сиротиње, напредују, не суде за право сиромаха.
29 Зар због тога да их не казним? — говори Господ. Над народом попут овог зар да се не освети моја душа?
30 Грозота и страхота се догађају по земљи.
31 Пророци пророкују лаж и свештеници владају по своме, а мој народ све то воли! Али шта ћете на крају да радите?!