1Бежи и склањај се из Јерусалима, народе Венијаминов! У Текуји затруби у трубу, а у Вет-Керему ватром дајте знак, јер се са севера надвија пропаст и велико разарање.
2Разорићу лепушкасту и размажену ћерку сионску!
3Њој долазе пастири са својим стадима, око ње подижу шаторе и сваки ће да пасе по свом делу.“
4„Позивајте на бој против ње! Устанимо и кренимо на њих усред бела дана. Јао нама! Дан измаче и вечерње сенке су се издужиле.
5Устанимо и кренимо да јој по ноћи разоримо дворове!“
6Јер говори Господ над војскама: „Сеците стабла и наспите бедем против Јерусалима. Град ће тај да одговара због тлачења што је свуд по њему.
7Као што бунар чува хладну воду тако и он чува зло своје. Насиље и пустош се чују у њему, а преда мном стално болест су и ране.
8Поучи се, Јерусалиме, да се не би од тебе одвојила моја душа, да те не бих претворио у опустошену земљу у којој нико не борави.“
9Говори Господ над војскама: „Темељно ће као лозу попабирчити остатак Израиљев. Врати своју руку као берач грожђа над младицу.“
10Коме да говорим, да упозоравам, а да чују? Ево, необрезано им је ухо и не могу да са пажњом чују. Ево, Господња се реч за њих претворила у ругло и у њој не уживају.
11Пун сам гнева Господњег, изнурило ме је да га задржавам. „Излиј га по деци на улици и на скуп младића. И мужа и жену ће захватити, и старе и времените.
12Њихове ће се куће предати другима, баш као и поља и жене, јер ја ћу подићи своју руку на становнике земље — говори Господ.
13Баш сви, од малог па до великог међу њима грабе непоштени добитак. Од пророка па до свештеника, баш сви варају.
14Они мом народу олако лече прелом причајући: ’Мир! Мир!’ А нема мира.
15Јесу ли се застидели зато што су учинили гадост? Баш се нимало нису застидели и не знају за стид. Зато ће пасти међу оне што падају и у часу када их казним биће саплетени — говори Господ.“
16Овако каже Господ: „Станите на путеве, гледајте и питајте за стазе од давнина. Па који је пут добар, идите њиме, и нађите спокој својим душама. Али они рекоше: ’Нећемо да идемо!’
17Стражаре сам поставио над вама: ’Пазите на звук трубе!’ Али су ми они рекли: ’Нећемо да пазимо!’
18Зато слушајте, народи, и познај, заједницо, шта је с њима:
19Послушај земљо! Ево доносим пропаст на овај народ, плод самих њихових сплетки. Јер за моје речи нису марили и мој су Закон презрели.
20Шта ће мени тамјан што долази из Саве и цимет из далеке земље? Не прихватам ваше свеспалнице. И у осталим жртвама не уживам.“
21И зато каже Господ: „Ево, даћу овом народу камење спотицања, па ће се спотицати о њих. Настрадаће и очеви и синови, сусед и његов пријатељ.“
22Ево како говори Господ: „Гле, народ долази из северне земље! Велики ће народ бити подигнут из најдаљих земљиних крајева.
23Они држе лук и копље. Окрутни су и немилосрдни, а глас им хучи као море. Јашу коње спремни као ратник против тебе, ћерко сионска.“
24Чули смо о њима глас и руке су нам клонуле, обузели су нас зебња и бол као породиљу.
25Не излази у поље и не иди путем, јер је ужас одасвуд и мач непријатељев.
26Ћерко мог народа, опаши кострет и ваљај се у пепелу. Жали као за јединцем, горко плачи јер ће ненадано доћи на нас затирач.
27„Поставио сам те као испитивача метала међу мој народ, као утврђење, да испиташ и опробаш њихов пут.
28Сви су они најгори одметници, иду па клевећу. Они су од бронзе и гвожђа, сви су затирачи.
29Мехови се запалише од врелине и ватра је спалила олово. Залуд неко претапа и кали, јер зликовце не може да одвоји.
30’Сребро одбачено’, зваће се, јер их је Господ одбацио.“