Isaiah 65
1 „Потражили су ме који нису питали, нашли су ме који нису искали. Рекао сам: ’Ево ме! Ево ме!’ пуку који моје име призивао није.
2 Руке своје пружао сам ваздан према народу одметничком, који путем неваљаним хода по својим замислима;
3 народу који ме у лице изазива стално, жртве приносе по вртовима и ка̂де на опекама,
4 бораве по гробовима, ноћ проводе по скривеним местима, једу месо свињско и дробе гадости у зделе своје;
5 који говоре: ’Себе се држи! Не приступај мени, јер сам од тебе светији.’ Ови су дим у носу мом, ватра што поваздан гори.
6 Ево, записано је преда мном, нећу ућутати док не намирим, а намирићу у недра њихова.
7 Кривице ваше и кривице отаца ваших, заједно су — говори Господ — јер они ка̂де по горама и руже ме по узвишицама. И некадашње дело њихово одмерићу у недра њихова.“
8 Говори Господ: „Као кад се стиче сок у грозду, па се каже: ’Не затири га. У њему је благослов’, тако ћу учинити ради својих слугу: нећу све то затрти.
9 И извешћу из Јакова потомство, и из Јуде мојих гора поседника, и то ће изабраници моји баштинити, и слуге моје тамо ће се настанити.
10 И Сарон ће постати за овце пландиште, и долина Ахор за говеда почивалиште — народу мојем који мене тражи.
11 А ви, који сте Господа оставили, који сте свету гору моју заборавили, који Гаду трпезу постављате, и који наливе изливате на олтар Менију —
12 за вас одредио сам мач и да се сви савијете ради клања. Зато што сам звао и одговорили нисте, што сам говорио и слушали нисте. Него сте чинили оно што ја сматрам да је зло, изабрали сте оно што ми није угодно.“
13 Зато говори Господар Господ: „Ево, слуге моје ће јести, а ви ћете гладовати. Ево, слуге моје ће пити, а ви ћете жедни бити. Ево, слуге моје ће се радовати, а ви ћете се стидети.
14 Ево, слуге моје ће се веселити због добра у срцу, а ви ћете викати због бола у срцу, и туговаћете због сломљеног духа.
15 И оставићете име своје да њим куну моји изабраници: и нека те усмрти Господар Господ! А слуге ћу своје другим именом назвати.
16 Широм земље ко се буде благосиљао, нека се благосиља Богом верним. И ко се буде заклињао широм земље, нека се заклиње Богом верним. Наиме, пређашње невоље ће бити заборављене, и зато ће бити од очију мојих сакривене.
17 Јер, гле, ја стварам небеса нова и земљу нову, и пређашње се помињати неће, и на ум вам то падати неће.
18 Стога веселите се и кличите од колена до колена за оно што стварам. А ево, ја стварам од Јерусалима клицање и од народа његова весеље.
19 И клицаће у Јерусалиму, и веселиће се у мом народу; и више у њему чути се неће глас који оплакује и глас који вапи.
20 Тамо више неће бити одојчета краткога живота, ни старца који не би навршио дане своје, јер ће младић као стогодишњак умирати, и стогодишњи грешник проклетим ће се сматрати.
21 И куће ће градити и настањивати, и винограде садити и род њихов јести.
22 Неће једни градити, а други настањивати; неће једни садити, а други јести. Него ће као трајање дрвета бити трајање народа мојега, а дела својих руку користиће изабраници моји.
23 Неће се мучити напразно, нити ће рађати за ужас, јер они ће бити потомство благословених од Господа и изданци њихови с њима.
24 И биће пре него што ће призвати, а ја ћу им одговорити; још док буду говорили, ја ћу их услишити.
25 Вук и јагње заједно ће се напасати, и лав ће слично волу сламу јести, а змији ће прашина бити за храну. Они зло чинити неће, и потирати неће нигде на светој гори мојој — говори Господ.“