Bible

1 Говори Господ: „Небеса су престо мој, а земља постоље за ноге моје. Какву кућу ћете ми саградити? И где је место мога почивања? 2 Па све је то рука моја начинила и све је то постало —  говори Господ. А на кога ћу погледати? На исцрпенога и на духовно сломљенога, и онога који дрхти пред мојом речи. 3 Тај што коље вола, ко човека да убија, и ко жртвује овцу, као да се псом скрнави; тај што доноси принос, ко да крв свињску приноси, ко ка̂ди тамјаном, тај идола благосиља. То су они изабрали за своје путеве и гадости њихове по вољи су души њиховој. 4 Ја ћу такође изабрати да им додијавам: довешћу на њих то од чега зазиру. Зато што сам звао, а одговора није било; говорио сам, а слушали нису; него су чинили што ја злом сматрам, и бирали оно што ми није угодно.“ 5 Послушајте реч Господњу, ви, који дрхтите од његове речи: „Говоре ваша браћа, мрзитељи ваши, који вас гоне због имена мојега: ’Нека се прослави Господ, те да видимо вашу радост.’ И они ће постиђени бити. 6 Глас граје из града, глас из храма — глас је Господа који намирује накнаду непријатељима својим. 7 Пре него што ју је заболело, она је родила; пре него што је бол на њу дошао, она је на свет мушкарца донела. 8 Ко је тако нешто чуо? Ко је овако нешто видео? Може ли земља у једном дану да роди читави пук? Да бол одједанпут жацне, па да Сион синове своје роди? 9 ’Зар ја, који отварам материцу, па да не рађам? — говори Господ. Зар ја, који дајем да се рађа, па да будем јалов? — говори Бог твој.’ 10 Радујте се због Јерусалима, и кличите у њему, сви који га волите. Веселите се с њим, веселите се сви који сте туговали над њим; 11 да будете надојени и насићени на дојкама утехе његове, да се насишете и насладите из обиља славе његове.“ 12 Јер говори Господ: „Ево, ја ћу га досегнути миром који је као река, и славом народа која је као поток набујали. И његову одојчад ће у наручју носити и на коленима миловати. 13 Као човека кога мајка његова теши, тако ћу и ја вас тешити, и бићете утешени у Јерусалиму.“ 14 И видећете и веселиће се срце ваше, и као трава процветаће кости ваше, и познаће се рука Господња на слугама његовим, и последице њихове на непријатељима његовим. 15 Јер, гле, Господ у огњу долази, као олуја су бојна кола његова, вратиће у гневној разјарености својој и карању његовом, у огњу распаљеном. 16 Јер ће Господ судити огњем и мачем својим сваком људском бићу, те ће многи од Господа погинути. 17 „Посвећују и прочишћавају сами себе у вртовима иза ’оне једне у средини’; једу свињетину и гадости и мишеве: заједно ће скончати — говори Господ. 18 А ја знам дела њихова и намере њихове. Долази време да се саберу сви пуци и сви језици, па ће доћи и славу моју гледати. 19 И њима ћу поставити знак, те од оних који су се измакли, од њих ћу послати пуцима: у Тарсис, Фул и Луд — познатим стрелцима — у Тувал и Грчку, на острва далека где се није чуло што се о мени чује, и где се слава моја није видела. И они ће пуцима славу моју објављивати. 20 И они ће довести сву браћу вашу из свих туђинских народа, принос за Господа: на коњима и на колима и у носиљкама и на мазгама и на једногрбим камилама на свету гору моју, Јерусалим — говори Господ — као што синови Израиљеви приносе принос у чистој посуди у Дому Господњем. 21 Па ћу и од њих узети за свештенике, за Левите — говори Господ. 22 Јер као што ће преда мном стајати небеса нова и земља нова, што ћу ја начинити — говори Господ — тако ће стајати потомство ваше и име ваше. 23 И од младог месеца до младог месеца, и од суботе до суботе, долазиће свако биће на поклоњење пред лицем мојим — говори Господ; 24 и излазиће и гледаће лешеве људи који су се од мене одметнули, јер црв њихов не умире и огањ се њихов не гаси; и биће за презир сваком створењу.“