1У онај дан певаће се ова песма у земљи Јудиној: „Имамо тврд град, он нам подиже спасење, зидове и бедеме.
2Отворите вратнице да уђе пук праведни који је доследно веран,
3чију ћеш сабраност засновану на теби ти сабрати у миру, у миру зато што се у тебе узда.
4Уздајте се у Господа довека, јер у Господу, у Господу самом је вечна Стена;
5јер он обара оне који станују високо, насеље уздигнуто он руши, он га руши на земљу, он га срозава у прашину.
6Газиће га нога, ноге убогих, кораци невољних.“
7Стаза праведникова је честита и праведников колосек ти равнаш.
8Да, на стази твојих пресуда, Господе, ми те очекујемо, и за именом твојим и за споменом твојим жуди душа.
9Душа моја жуди ноћу, да, дух мој у мени, тебе тражим, јер кад ти пресудиш на земљи, тад се правди уче становници света.
10Ако опаки добије наклоност, ипак неће научити шта је праведност; у земљи честитих он чини неправду и не обазире се на величанство Господње.
11Господе, рука твоја је подигнута, ипак они не виде. Дај да виде ревност твоју за твој народ, па нек се постиде. Пламен за непријатеље твоје нека их прождере.
12Господе, ти нам мир одређујеш, јер си ти уредио сва дела наша.
13Господе, Боже наш, управљали су нама осим тебе други господари. Теби јединоме, твоје име помињемо.
14Мртви неће оживети, покојници неће устати, јер ти си их походио и разорио, и затро си сваку успомену на њих.
15Умножио си пук, Господе, умножио си пук, прославио си се, проширио си земљи све границе њене.
16Господе, у невољи они су к теби дошли, тиху молитву изливали када си их карао.
17Као трудница пред порођајем, грчи се, вришти у боловима, такви смо ми пред лицем твојим, Господе,
18Затруднели смо, грчимо се ко да ветар порађамо, нити смо земљи спасења донели, нити се родише становници света.
19Оживеће мртви твоји, дићи ће се с мојим мртвим телом. Пробудите се и певајте који боравите у праху, јер роса светлосна роса је твоја, и земља покојника пород ће дати.
20Хајде, народе мој, у одаје своје уђи, и врата своја за собом затвори. Сакриј се часком на трен, док јарост не прође.
21Јер, гле, Господ ће изаћи из места својега да походи кривицу становника земаљских; и откриће земља крв што је у њој, и неће више покривати поклане који су у њој.