1У дан онај походиће Господ мачем својим, љутим и великим и јаким левијатана, змију вијугаву, и заклаће неман морску.
2У дан онај „Винограде винородни — одговориће му.
3Ја, Господ, бдим над њим, заливам га непрестано; да га неко не оштети, дању и ноћу стражарим над њим.
4Нема јарости у мени. Трновитим бодљама, ко ће ме напасти? Наступићу против њега; спалићу га свега.
5Или: нека се поузда у моје уточиште: мир са мном нека склопи, са мном мир нека склопи!“
6Иде време, Јаков ће се укоренити, Израиљ ће се разгранати и процветати, и они ће плодовима лице света прекрити.
7Да ли је он ударио оног што је њега ударио? Да ли је он клао оног што је њега клао?
8Истерао си га, изгнао си га — ти си њега карао. Он ће га одувати дахом својим олујним у дан ветра источнога.
9Тако ће се откупити кривица Јаковљева, а све ово је зато што је њему опроштен грех: он ће учинити да сви камени жртвеници буду као здробљени кречњак, да се више не подижу Аштартини ступови и стубови у част сунца.
10Јер ће град утврђени остати са̂м, напуштен и заборављен као пустиња. Онде телад пасе, онде лежи и брсти му гране.
11Кад му се круна осуши, онда се ломе; жене долазе и оне их спаљују, јер је то народ неразуман. Зато им се неће смиловати његов Саздатељ, и неће му бити наклоњен његов Градитељ.
12У дан онај овршиће Господ класје од тока Еуфрата до Египатског потока, и ви ћете се скупити, један по један, потомци Израиљеви.
13У дан онај велика ће затрубити труба и доћи ће расељени по земљи асирској, и изгнани у земљу египатску, и клањаће се Господу на светој гори, у Јерусалиму.