Bible

1 Господе, ти си Бог мој, узвисујем те, славим твоје име, зато што си остварио дивоту, од давнина смишљену верност верну, 2 јер си град претворио у хрпу, насеље утврђено у рушевину; тврђава туђинаца више није град — довека се обновити неће. 3 Тебе зато народ снажни слави, од тебе се боји град свирепих племена, 4 а ти си уточиште сиротом, уточиште убогом у невољи његовој; ти си склониште од непогоде, заклон од жеге, јер ћуд је свирепих као непогода са стране; 5 као жега над сушним тлом, ти гушиш грају одвратних, као жегу сенком облака свирепима се прекинуло певање. 6 А Господ над војскама спремиће на овој гори гозбу од сала за све народе, гозбу од сала, гозбу од вина, од вина одлежалог, од мождине масне, од пречишћеног вина одлежалог. 7 И на овој гори он ће здерати застор што све народе застире и копрену што све пуке обавија. 8 Он ће смрт победоносно здерати, и Господар Господ ће сузу отрти са лица свакога, и срамоту ће скинути са свог народа по свој земљи — зато што је Господ рекао. 9 И говориће се у дан онај: „Гле, ово је Бог наш. Њега смо очекивали и он нас је спасао. Ово је Господ ког смо очекивали; кличимо и радујмо се, јер он спасава.“ 10 Јер рука Господња почива на гори овој, и Моав ће бити изгажен под њим као што се слама у ђубришту гази. 11 И шириће руке своје посред њега као што шири пливач када плива. И понизиће његов понос вештином руку његових. 12 И обориће на високој тврђави твоје зидове, и обориће их на земљу, понизиће их, бациће их у прашину.