Bible

1 Пророштво против Дамаска: „Гле, Дамаск ће престати да буде град, и постаће гомила крхотина. 2 Његови градови око Ароира биће за стада и лежаће, и неће бити застрашитеља. 3 Јефремово племе изгубиће утврђење, и Дамаск царство; а остатку Арама ће се догодити што и слави потомака Израиљевих — говори Господ над војскама. 4 И биће у дан онај: смањиће се слава Јаковљева и спласнуће им сало на телу. 5 И биће као кад жетелац жање жито, и рука му класје хвата; као кад се скупља класје у рефаимској долини — 6 само ће пабирци остати; или као кад се маслина отресе: две-три зреле на врху горње гране, четири-пет на гранама дрвета — говори Господ, Бог Израиљев.“ 7 У дан онај човек ће погле́дати свога Саздатеља, и управиће очи своје према Светитељу Израиљеву. 8 Неће више погле́дати на жртвенике, на дело својих руку; неће више гледати шта његови прсти начинише: Аштартине ступове и стубове у част Сунца. 9 У дан онај утврђени градови његови ће бити као остављени у шуми, као горња грана што је оставише пред потомцима Израиљевим; и биће пустошење. 10 Зато што си заборавио Бога који те спасава, и ниси се сетио Стене која ти даје снагу; зато садиш љупке садове, и калемиш туђинске младице; 11 у дан кад их посадиш, оне израсту, а ујутру твоје саднице су бокор; али жетва одлете у дан невоље, у дан бола коме лека нема. 12 Јао, бука многих народа, буче као што бучи море; шум светине која шуми као силне воде што шуморе. 13 Народи шуморе као силне воде што шуморе, али кад им он запрети, они беже далеко, и развејани као плева по горама на ветру, као вртложићи пред вихором. 14 Дође вече, ето страха; пре сванућа њега више нема. Тако пролазе они који нас плене, и коб је оних који нас пљачкају.